Kiseljenje krastavaca na suncu je tradicionalni deo vojvođanske kuhinje, koji omogućava pripremu ovog popularnog zimskog specijaliteta bez upotrebe rashladnih uređaja i hemikalija. Ovaj prirodni postupak koristi samo kuhinjsku so i sunčevu svetlost, te je potpuno prirodan način konzerviranja povrća.
Krastavac – spreman!
Za pripremu kiselih krastavaca na suncu potrebna je staklena tegla, poželjno zapremine dva litra. Krastavce je potrebno dobro oprati i bočno zarezati tako da rez ne ide do kraja, ostavljajući vrhove netaknutim. U ove „džepove“ stavljaju se zrna bibera, a krastavci se potom ređaju u teglu. Između slojeva krastavaca dodaju se grančice mirođije, koja se često gaji u baštama zajedno sa krastavcima.
Voda za kiseljenje mora se prvo skuvati da bi se eliminisali eventualni patogeni, a zatim se hladi pre nego što se sipa u teglu. Mera za so je jednostavna – koliko litara vode, toliko supenih kašika soli. Nakon dodavanja soli, voda se sipa u teglu sa krastavcima. Povrh svega se stavlja korica hleba, najbolje okrajak, koja pomaže u procesu vrenja. Tegla se zatim dopunjava vodom do vrha i pokriva tanjirićem. Tegla se postavlja na osunčano mesto, gde neće smetati prolazu, kao što je kraj terase ili stepenište.
Tokom sunčanih i toplih dana, voda u tegli počinje da beli, što znači da je proces vrenja i kiseljenja započeo. Obično za dva dana, ako su temperature visoke, krastavci su gotovi. Masa krastavaca treba da postane staklasta, a ukus da bude blag i prijatan, sa aromom mirođije.
Šta kad se zgotovi kiseljenje?
Kada je proces kiseljenja završen, hleb koji se raskvasio se uklanja, a krastavci se vade iz tegle. Voda u kojoj su krastavci kiseli je takođe ukusna i može se koristiti zajedno sa mirođijom. Sve se to stavlja u posudu i čuva na hladnom mestu, kao što je frižider, gde će se proces kiseljenja nastaviti. Međutim, krastavci se obično brzo pojedu zbog svog osvežavajućeg ukusa.
Zanimljivo je da krastavci koji su gorki pre kiseljenja, gube gorčinu tokom ovog procesa. Kiseli krastavci su izvrsni kao osvežavajuća užina, posebno kada se nose na kupanje, kao salata uz glavna jela, ili kao meze uz domaću rakiju.
Svaka domaćica može imati svoj „tajni recept“ za dodatne začine koje koristi pri kiseljenju krastavaca, prenoseći te male tajne narednim generacijama. Ovaj tradicionalni način pripreme kiselih krastavaca ne samo da očuva ukus i teksturu povrća, već i obogaćuje kulturnu baštinu vojvođanske kuhinje.
Izvor: Dobro jutro
