Protest na Trgu Slavija u Beogradu 22. decembra 2024. godine okupio je veliki broj građana, studenata, poljoprivrednika, srednjoškolaca, glumaca i opozicionih političara. Protest je bio miran, a njegov cilj bio je izražavanje nezadovoljstva povodom društveno-političke situacije u Srbiji, kao i odavanje počasti za 15 nastradalih u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu.
U sećanje na ljude koje smo izgubili…
Okupljanje je zvanično počelo u 16 časova, ali su učesnici blokirali saobraćaj već pola sata ranije. Trg Slavija i okolne ulice bili su ispunjeni ljudima, a procene Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju da je u trenutku najveće posete na protestu bilo između 28.000 i 29.000 ljudi. Oko 17 časova protest je završen, a saobraćaj na Slaviji je ponovo uspostavljen oko 18 časova.
Centralni simbol protesta bio je transparent sa porukom „Svi smo pod nadstrešnicom“, čime se ukazivalo na solidarnost i zajedništvo u borbi za pravdu i promene. Učesnici su nosili razne transparente, među kojima su bile poruke poput „Sloboda“, „Svi u štrajk“, „Kad će smak polusveta?“ i druge. Studenti su razvili veliku državnu zastavu koja je kružila trgom dok su prisutni pevali himnu „Bože pravde“.
Skup je protekao mirno, bez incidenata, osim što je jednom učesniku pozlilo, zbog čega je intervenisala Hitna pomoć. Njihov dolazak je pozdravljen aplauzom. Protest su obeležile i pesme, poput „Izađi, mala“, kao i povici „Vučiću, odlazi“ i „Ruke su vam krvave“.
Nakon protesta na Slaviji, grupa učesnika se uputila prema Domu Narodne skupštine. Saobraćaj na Trgu Nikole Pašića bio je obustavljen, dok su demonstranti uzvikivali parole i držali transparente. Tihom protestu u znak sećanja na žrtve nesreće prethodilo je 15 minuta tišine uz upaljena svetla na mobilnim telefonima.
Protest se osetio širom Srbije i regiona
Podrška protestu stigla je iz raznih delova Srbije i inostranstva. U Nišu su studenti održali sličan skup, gde su građani takođe odali počast žrtvama nesreće u Novom Sadu. Na tom skupu zabeležen je manji incident kada su dvojica muškaraca ušla u verbalni sukob, ali su ih studenti razdvojili. U Vašingtonu je oko 50 ljudi ispred Kapitola izrazilo solidarnost sa beogradskim studentima.
Poseban deo protesta odnosio se na hapšenje i ometanje aktivista. Zlatko Kokanović, poljoprivrednik i aktivista pokreta „Ne damo Jadar“, suočio se s oduzimanjem traktora od strane Parking servisa uz asistenciju policije. Drugi aktivista, Nebojša Petković, bio je uhapšen, ali je ubrzo pušten.
Geolog Zoran Đajić, jedan od učesnika protesta, istakao je da Srbija po prvi put doživljava istinsko narodno jedinstvo bez lidera. On je izrazio nadu da će zemlja postati primer prave demokratije, gde će narod preuzeti kontrolu nad sopstvenom sudbinom, bez oslanjanja na vođe ili političke stranke.
Student Pavle Cicvarić je naglasio važnost zajedništva i solidarnosti među građanima u borbi za promene. On je izrazio uverenje da protesti neće oslabiti tokom praznika i da će građani nastaviti da se bore za svoje ciljeve.
Ovaj protest bio je deo šireg talasa nezadovoljstva koji je započeo mesec dana ranije kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti organizovali komemoraciju za žrtve nesreće u Novom Sadu. Napadi na studente tokom tog skupa izazvali su masovne proteste i blokade univerziteta širom Srbije.
Podrška okupljanju stigla je i od glumaca, nevladinih organizacija i inicijative „Most ostaje“, koja se protivi uklanjanju Starog savskog mosta u Beogradu.
Protest na Slaviji bio je jedan od najvećih u poslednje vreme, sa širokom podrškom različitih društvenih grupa. Njegova poruka bila je jasna: građani Srbije žele pravdu, transparentnost i demokratske promene, i žele je odmah.
Izvor: Vreme
