Kod nas, termin „pekara“ se uglavnom vezuje za visokokaloričnu brzu hranu koja se ne preporučuje u velikim količinama. Ali šta ako postoji alternativa?
„Prva srpska zdrava pekara“. Prema vlasnicima dotične, ovo je adekvatno drugo ime za pekaru „Zrno Ra“ u beogradskog naselju Borča. Mladi bračni par Aleksandar Arsenovski i Ana Majstorović Arsenovski svoj biznis nazvali su po svetlosti kao izvoru svega, a pre svega života. Kako ističu, Svoje hlebove, peciva i kolače prave od brašna spelte, heljde, nauta, i sličnih zdravih sastojaka. Preduslov je da sve bude bez belog pšeničnog brašna i, naravno, bez aditiva i konzervanasa.
„Spelta i heljda su dve sestre, i jedno brašno bez drugoga ne ide. Spelta je sada postala popularna ali ne smemo zaboraviti ni heljdu kao stariju sestru,“ veli Arsenovski. Po profesiji pejsažni arhitekta, on je trenutno punopravni „majstor za hleb“.
Šta „zdrava pekara“ ima da ponudi?
U ovoj pekari, kao i u mnogim drugima u Srbiji, mladi pregaoci prave i baklavu. Ali u njihov finalni proizvod ne ide šećer, a propo gesla „prva srpska zdrava pekara“. Arsenovski ponosno ističe proces iza spravljanja njihove baklave. „Zaslađujemo je ječmenim sladom i suvim grožđem. Sve što pravimo je bez aditiva, bez pasterizacija, ručno pakovano. Izbacili smo i prve speltine tortilje koje postoje u Srbiji, takođe ručno rađene,“ veli on.
Aleksandrova supruga i poslovni partner Ana je po obrazovanju specijalni edukator rehabilitator, takođe iz pekarske porodice. U članku na sajtu Domen.rs objasnila je da je važno da se dobra namirnica pravi od dobre sirovine. Za to se, barem što se proizvoda njene i suprugove pekare tiče, brine firme „ Spelta Jevtić“ iz Novog Sada koja njihove sirovine nikada ne tretira pesticidima.
„Radimo hleb od kamuta i polbe. To su žitarice koje imaju još manje glutena nego spelta, a pune su proteina i dokazano je da su dobre u prevenciji modernih bolesti, recimo za dijabetes i za štitastu žlezdu. To dolazi iz Rusije. Brašno od polbe i kamut nabavljamo od firme „Slavuj Grečka““, veli Majstorović Arsenovski.
Kako oni vele, jako je važno da se ovakav način spremanja hleba i peciva proširi po Srbiji. Pritom, posebno ističu da je ključno i da kupci postanu svesniji deklaracija i onoga šta na njima piše. Čak i kada je nešto tako „obično“ kao hleb ili pecivo u pitanju. „I to se događa. Ljudi sve više žele da podržavaju domaće male proizvođače a ne velike korporacije i masovnu serijsku proizvodnju. A ne bojimo se konkurencije, za nas se već daleko čulo. Moj deda je bio jedna od prvih koradžija u Beogradu a imamo i petu generaciju koja može da nas nasledi, tako a je tradicija tu. Ne bavimo se konkurencijom, naš je cilj da se zadrži kvalitet i poboljša ako se može,“ apostrofira muška polovina ovog dinamičnog dua.
