U selu Zagorica opštine Topola, jedan domaćin je višak prinosa jagode iskoristio za proizvodnju unikatnog alkoholnog pića. Rakija od jagode Dragana Jovanovića je, po rečima meštana, izvanrednog ukusa, ali joj je cena primetno visoka.
Kako nastaje Draganova rakija od jagode?
„Ove godine imao sam malo veću količinu jagoda,“ naglasio je Jovanović u intervjuu. „A zbog uvoza ovog voća cena je brzo počela da pada i odlučio sam da neku količinu sameljem za rakiju. Odradio sam pripremu kao za dunju ili kajsiju, dodao enzime, kvasac i hranu za kvasce. Dobijena rakija je po meni izvanredna, prijatne veoma intenzivne arome, bez negativnih ukusa, kiseline.“
Tom prilikom, dostavio je i računicu samog procesa pravljenja ovog pića. Time je pojasnio trenutnu visinu cene i zašto je za sada malo zainteresovanih kupaca. „Za jedan kazan kljuka potrebno je 120 kilograma jagoda plus enzimi, kvasac za voćne rakije i hrana za kvasce. Kad to pretvorimo u novac dolazi se do cifre od oko 400 evra po jednom kazanu. Prosečno mi je po kazanu izlazilo oko osam litara rakije od 18 gradi. Računica je prosta, mene košta 50 evra litar,“ zaključio je Jovanović.
Voćar iz Zagorice je naglasio da je mogao da poveća litražu rakije dodavanjem 20 kg šećera po kazanu. To bi, kako je istakao, povećalo litražu same rakije, ali bi kvalitet istrpeo promenu sastava. Sam kvalitet rakije od jagode je njegov trenutni fokus, a ne količina proizvedenog pića, zaključio je.
Atipični ukusi rakije na ovim prostorima
Jovanović nije prvi proizvođač koji se oprobao u eksperimentisanju sa pečenjem rakije. Svakako je komercijalno jedna od najpoznatijih rakija od ananasa. Proizvedeno od strane brenda „Akademska rakija“, ovo piće jačine 43% takođe drži visoku cenu. Kod drugih atipičnih rakija nalazimo ukuse sledećih biljnih kultura:
- Šargarepa
- Banana
- Kivi
- Kupus
- Aronija
- Mušmula
- Grejp
- Nana
- Narandža
- Mandarina
- Limun
- Suva smokva
- Trnjina
- Drenjina
- Divlja kruška
- Brusnica.
Zajedničko svim ovim rakijama jeste visoka cena i problem plasiranja na domaće tržište. S obzirom na snagu domaćih brendova već ustanovljenih ukusa rakije, teško je probiti se s nečim inovativnim i nesvakidašnjim. Proizvođači smatraju da će izvoz u zemlje Evrope, pa i širom sveta, zapravo pokrenuti ovaj novi i uzbudljiv vid industrije. Interes svakako postoji. Još od 2008. godine, destilerija „Akov“ iz kraljeva proizvodi kvalitetnu rakiju od šargarepe koju naručuju konzumenti iz Kine. Uz malo podrške na državnom nivou, mali proizvođači poput Jovanovića će moći svoje rakije da uspešno prodaju inostranim potrošačima, što ima prilike da otvori jedno potpuno novo polje na nivou državne ekonomije.
Izvori: 24 sedam, Spirit Style, Akademska rakija
