Porodica Gvozdenović živi u naselju Sumorovac kod Knića. Već godinama obnavljaju svoje viševekovno ognjište, ali nameravaju da nanovo nasele celo selo. Naime, otkupljuju i susedna napuštena imanja kako bi oživeli etno turizam u Sumorovcu.
Početna zamisao Vladimira Gvozdenovića je da svi oni koji nemaju selo kod bake i deke, mogu da dođu na njihovo imanje i provedu vikend na selu. Pritom, troškovi odsedanja bi bili minimalni.
Vladimir je radio i živeo u Nemačkoj. U međuvremenu je shvatio da svojom građevinskom firmom može da upravlja iz rodne kuće u Sumorovcu. S tim na umu, vratio se u Gružu i počeo da otkupljuje okolna imanja, odmah uz njegovo.
„To je nekada sve pripadalo familiji Gvozdenović. Ostale su samo stare i trošne kuće, kojima je potrebno renoviranje. U prostranim avlijama su stoletna stabla i tišina. Plan je da svako može ovde da dođe i da se stacionira kod nas, postavi šator ili prikolicu, prenoći u kući, mogu da ponesu svoju hranu. To ih neće koštati ni dinar. Porodica može da provede dan na svežem vazduhu, u šetnji kroz obližnju šumu ili da ode do potoka,“ naglasio je Gvozdenović.
Gvozdenovići obnavljaju selo za buduće generacije
U nastavku izjave, istakao je da za svoj biznis ima računicu. „Mi već na svom matičnom imanju pravimo domaću, tradicionalnu hranu i piće za sve posetioce, koji su čuli za nas i tu vidim šansu da se ovaj posao isplati. Oni koji ne nose svoju hranu, mogu da je kupe kod nas,“ veli Gvozdenović.
Otac Vojimir i supruga Marijana mu ispomažu oko svega. Za namernike se na stolu uvek nalaze vrzuća domaća pogača, suvo meso A-kvaliteta, vruća rakija, sveže pečenje, slatko i džemovi, turšija i ajvar. Naravno, nema svega na imanju. Za svaki nedostatak, Gvozdenovići se obrate komšijama iz svog ili susednih sela.
„Na taj način ne napredujem samo ja, već i komšije. Širim seosku ekonomiju. Lokalni proizvođači mleka, sira ili jaja dobijaju šansu da na kućnom pragu prodaju svoje proizvode. A verujte, gružanski kraj je prebogat zdravom hranom,“ veli on.
Njegova supruga Marijana igra ogromnu ulogu u ovom poslu, kako i sama ističe. „Nisam ranije pravila zimnicu ili mesila pogače i kolače. Bila sam skeptična da li ću to moći. Ali, uz malo strpljenja i podrške uspela sam. Hrana je uvek sveža, zdrava je i mami, ne samo mirisom, već i na prvi pogled,“ apostrofirala je.
Vekovi tradicije
Prema rečima Vladimira, imanje Gvozdenovića je poput muzeja. Na pet hektara, sada njihove okućnice su objekti iz različitih perioda. Najstariji od dotičnih datira iz 17. veka. Obnovom imanja i starih kuća, kao i razvojem etno turizma, Gvozdenovići nameravaju da sačuvaju i istoriju sela. Kuće će zadržati autentični izgled, a Vladimir planira da napravi i muzejsku postavku starih stvari.
„Na imanju su ostaci građevine od kamena. U turskim knjigama ona je zavedena kao Gvozdenova kačara. Naš predak Gvozden, po kome i nosimo prezime, ovde je organizovao razna okupljanja. Pretpostavljam da su se tu održavala prela i posela. A kako je bila u poreskim knjigama, pretpostavljamo da je bila značajna i viđena u to doba. Pamtim, kad sam ja bio mali, da je ona još bila cela i da se tu komišalo žito, ali ju je zub vremena načeo. Nju ćemo takođe obnoviti i restaurirati. Ostale građevine na našem i otkupljenim imanjima potiču redom, od 18. pa sve do ovog veka,“ veli Vladimirov otac Vojimir.
Izvor: Dobro jutro
