Poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u izboru kultura za sejanje, ne samo zbog nepovoljnih klimatskih uslova, već i zbog niskih cena žitarica koje su dostigle višegodišnje minimume. Ovaj pad cena, koji obuhvata pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i druge kulture, traje već dugo, a stručnjaci predviđaju da će se taj trend nastaviti još nekoliko godina ukoliko se na globalnom nivou ne dogode neočekivane promene.
Danas, poljoprivrednici su suočeni sa situacijom u kojoj povećana proizvodnja ne donosi veće prihode. Zbog niskih cena i povećanih troškova, vrednost njihovih proizvoda na tržištu se smanjuje. Na novosadskoj Produktnoj berzi cena pšenice u prvoj nedelji avgusta iznosila je 19,5 do 20,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je izuzetno niska vrednost. Kukuruz se prodaje po ceni od 19,40 do 20,50 dinara po kilogramu, što je ispod osnovne cene koštanja, dok je cena soje pala na 64-65 dinara po kilogramu i nastavlja da pada. Berzanski stručnjaci smatraju da je ovo najteži period za proizvođače žitarica u poslednjih deset godina.
Poljoprivrednici i njihova pečal
Razlozi za ovu situaciju su mnogobrojni. Oni uključuju velike globalne zalihe hrane, događaje na međunarodnom tržištu i lošu poziciju srpskih izvoznika. I naravno, ne treba zaboraviti smanjenu domaću tražnju usled pada potrošne moći stanovništva, te visoke cene nafte i rastuću konkurenciju. Sve ovo stavlja poljoprivrednike u tešku situaciju, gde se nalaze na granici samoodržanja.
U ovim okolnostima, srpski poljoprivrednici, koji su već preživeli mnoge teške situacije, suočavaju se s bitnim pitanjem. Naime, koliko još mogu da izdrže pre nego što posledice postanu nepopravljive? Postavlja se pitanje da li država može pružiti podršku poljoprivrednicima bez narušavanja zakona tržišta.
Država može pomoći poljoprivrednicima olakšavanjem pristupa državnoj zemlji, smanjenjem ili ukidanjem poreza, omogućavanjem nabavke dizel-goriva bez plaćanja akciza i borbom protiv sive ekonomije, što bi doprinelo uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Izvor: South Media
Kada su cene stabilne i ekonomski održive, poljoprivrednici mogu redovno izmirivati zakonske obaveze prema budžetu i fondovima. Međutim, u situaciji sa depresivnim cenama i padom tražnje, svaki dinar je poljoprivrednicima dragocen. Samim tim im je potrebna podrška nadležnih državnih organa i drugih učesnika u proizvodno-trgovinskom lancu kako bi opstali i održali poslovanje.
Izvor: Poljoprivrednik
