U porodičnom gazdinstvu Jovanović iz sela Venčane kod Aranđelovca spravlja se neobično slatko – slatko od slanine! Portal „Dobro jutro“, zapanjeni koliko i mi, prenosi priču u detalj.
Jovanović, stručnjak za električne instalacije u Kolubari, prvobitno je pomagao supruzi u pripremi zimnice. Nakon toga, razvio se u inovatora za razne proizvode koje pakuje u tegle i flaše. Porodična radionica Jovanovića proizvodi vino sa borovnicama, čuva žuti paradajz, pravi zeleni ajvar, a takođe se bavi destilacijom šljivovice, domaćeg džina i pelinkovca.
„Ove zime došli smo na ideju da ponudimo slatko od slanine. Zove se slatko. Evo i zašto! Malo je slano, ali i sladi. Od slanine ništa loše ne može da bude,“ veli Jovanović.
Koliko je zapravo slatko to slatko od slanine (ili slano)?
Prema njegovim rečima, recept je istraživao na internetu i raspitivao se unaokolo pride. S obzirom da ovo nije tipičan tradicionalni recept, bio mu je potreban info. Na kraju je odlučio da isecka prvu slaninu i stavi je u tiganj.
„Slanina se proprži, pa se izvadi iz tiganja. U istopljenu masnoću dodao sam crni i beli luk, paradajz i pastu od paradajza, zatim žuti šećer i domaće jabukovo sirće. Slanina se vrati, pa kad se sve lepo ukrčka, sipa se u vruće tegle. Nema pasterizacije, niti bilo kakvog konzervansa. Ja sam dodao i malo čili sosa da bude blago ljuto. Ovo slatko ponudićemo kupcima na sajmovima i bazarima, pa ćemo videti i čuti utiske. Meni se sviđa,“ veli ponosno Jovanović.
On sugeriše na upotrebu slatkog od slanine kao dodatka uz pečenje ili roštilj, a takođe se može koristiti i kao namaz na hlebu.
Punom parom napred, sa domaćim proizvodima o boku
Nakon što se isproba slatko od slanine, posetioci imaju priliku da degustiraju i domaći džin. U Jovanovićevim teglama, pored klasične slano-slatke zimnice koja je potpuno prirodna, bez konzervansa, dostupni su i ukusni proizvodi poput marinirane bukovače i borovnica u vinu. Ukupno, ponuda obuhvata čak 50 različitih vrsta zimnice i pića.
„Počeli smo sa pravljenjem zimnice tako što svoje borovnice i jagode nismo hteli da prodajemo nakupcima i zavisimo od njih,“ apostrofirao je Jovanović. „Neke plodove skupljamo u prirodi, a ono što nemamo uzimamo od proverenih ljudi. Ubrzo sam se priključio Udruženju žena „Orašac“ i postao njihov punopravan član. Imamo svoju onlajn prodavnicu malih proizvođača, idemo zajedno na sajmove i sve se pretvorilo u jednu zanimljivu avanturu“.
Napravio je džin tako što je proučavao recepte na internetu, ali mu je konačno pomogao prijatelj iz Švajcarske, koji je nadgledao proces pečenja. Naime, izrada džina slična je procesu pravljenja drugih alkoholnih destilata. Osnova njegovog džina čine jabuka i kleka, uz dodatak 11 različitih biljaka, među kojima su hajdučka trava, majčina dušica, sveže i suve borovnice iz lokalnog podneblja, kao i kardamon, kim, korijander i anis.
„I za džin su mnogi bili skeptični, dok ga nisu probali. Na kraju im se svideo. Nadam se da će tako biti i za slatko od slanine,“ zaključuje trijumfalno Jovanović.
Izvor: Dobro jutro
