Naslovna Blog Smola, smola, indikator bola – rad je preči da se drvo leči

Smola, smola, indikator bola – rad je preči da se drvo leči

151
0

Stablo sa uzdužnim pukotinama na kori iz kojih se pojavljuje smola može da bude znak da je voćar negde, nekako, pogrešio. Inače nije infektivno oboljenje u pitanju. Njeno pojavljivanje zavisi od stresa koje biljka doživljava i od načina kako je domaćin tretira.

Prisustvo smole na voćnim stablima prvi je indikator da biljka trpi stres i da postoji unutrašnji disbalans. Ovo često ukazuje i na prisustvo patogena u biljci. Iako izgleda bezopasno na prvi pogled, stručnjaci ističu da pojava smole nije neškodljiva. Pritom, potrebno je preduzeti niz mera kako bi se sprečio gubitak vitalnosti stabla tokom vremena.

Photo by Nik Demidko on Unsplash

Ovaj fenomen najčešće se primećuje kod voćaka sa košticama, poput šljive, kajsije, trešnje, višnje ili breskve. Međutim, može se javiti i na dudu, orasima, vinovoj lozi, brezi ili javoru.

Lidija Vulović, inženjer zaštite bilja iz Kragujevca, podelila je stručno mišljenje o pojavi smole. „Do iste uglavnom dolazi posle nepovoljnih zima, kada se na stablima uočava mrazopuc, ili uzdužne pukotine na kori. Glavni uzročnik su niske temperature. Ali, do smolotečine može doći i zbog bolesti, prvenstveno monilije, preintenzivnog orezivanja, mehaničkih oštećenja ili nepravilnog đubrenja. Ukoliko se ne preduzmu pravovremene mere stablo će vremenom davati sve manje roda, biljka će se iscrpeti i na kraju propasti“, naglasila je Vulović.

Photo by Sonny Sixteen: https://www.pexels.com/photo/close-up-shot-of-a-sap-in-a-tree-8873071/

Smola indikator kiselog zemljišta

Stablo koje pokazuje uzdužne pukotine na kori s kojih se izlučuje smola može ukazivati na greške koje je voćar napravio. Smola koja curi iz stabla prvo je lepljiva, a zatim postaje čvrsta i zadržava se na stablu u obliku kuglica.

„Smola se javlja i ako je voće zasađeno na izrazito kiselom i vlažnom zemljištu ili ako je nepravilno đubreno. Previše azotnih đubriva, naročito uree, izazvaće bujan rast stabla, koje nepripremljeno ulazi u zimu,“ pojašnjava Vulović. „U situacijama kada se javi ponovljena vegetacija zbog toplih jeseni, stablo ulazi u zimu sa neodrvljenim grančicama. Takva stabla su osetljiva na niske temperature i sklona izmrzavanju, a to je idealna osnova za pojavu smole.“

Image by Nick Windsor from Pixabay

U nastavku izjave, stručnjakinja se prisetila slučaja voćara koji je preterao sa đubrenjem i time doprineo pojavi mrazopuca u svom zasadu. „Imali smo slučaj da nam se voćar pohvalio da je tokom jesenje sadnje obilato nađubrio jame. Stavio je po šaku mineralnog MPK đubriva i kofu ovčijeg. To je podstaklo sokove da krenu neposredno pre jakih mrazeva i na kraju oni su se zaledili. Tkiva u stablu nisu elastična i došlo je do mrazopuca. A to je rana kroz koju ulaze bakterije. Na kraju iz pukotine curi smola i jasno je da se bakterija uselila. Takođe, stabla zasađena na južnim ekspozicijama se brže zagrevaju, pa je pre sadnje potrebno odabrati povoljno mesto za voćku i umereno je i pravilno đubriti,“ veli ona.

Spisak preventivnih mera

Lečenje smole je neophodno, jer će stablo s vremenom izgubiti vitalnost. Pojava smole nije rezultat zarazne bolesti, već zavisi od stresa koji biljka doživljava i načina kako je domaćin tretira.

Image by Frantisek Krejci from Pixabay

„Prva preventivna mera je krečenje stabala, ali ne u proleće, kada kreću sokovi unutar stabla, već u kasnu jesen. Najbolje je u novembru. Ako tokom zime ima dosta padavina, krečenje treba ponoviti u februaru. Mešavina je u razmeri od 5 kilograma negašenog kreča, 500 grama soli i 250 grama sumpora,“ naglašava Vulović. „Ukoliko već postoje oštećenja na kori, mesto treba očistiti do u zdravo tkivo, ranu premazati kalemarskim voskom i sprečiti dalji ulaz bakterija. Kod nelečene voćke, bakterija će vremenom dovesti do sušenja stabla. Ako se smolotečina već pojavila, to je već signal da je neka vrsta infekcije već prisutna. Smola zna da se pojavi i ako je rezidba bila jača. Naročito na većim rezovima debljih grana, ranu treba premazati kalemarskim voskom.“

Krečenjem stabala sprečava se pucanje kore tokom zime i nepravilno zagrevanje sokova unutar stabla, što može dovesti do pojave smolotečine. U poslednjim decenijama, česte nagle temperaturne promene mogu uzrokovati skupljanje i širenje kore na stablu, što dovodi do pucanja i otvaranja puta patogenima. Preopterećenje stabla plodovima takođe može doprineti pojavi smole, stoga se preporučuje proređivanje plodova, posebno kod breskvi. Agresivna rezidba, pogotovo ako se seku jake grane, takođe može izazvati pojavu smolotečine, dok kasnoprolećni mrazevi takođe imaju uticaja na ovu pojavu.

Izvor: Dobro jutro

Prethodni tekstFutoški kupus: i pored problema, kvalitet opravdan
Sledeći tekstBršljan: kako je koristan i zašto ga treba koristiti?