Spanać nije samo poznata zelena biljka niskog rasta. Postoji stotine sorti i varijeteta ovog popularnog povrća širom sveta. Mnoge od tih sorti imaju boju, strukturu ili način gajenja koji su neobični za naše podneblje. Pasionirani odgajivači neobičnog voća i povrća u Srbiji najbolje poznaju ove drugačije sorte spanaća. Njihov hobi, nabavljanje semena i gajenje biljaka koje su za nas nepoznate, pruža najbolji uvid u globalnu raznolikost povrtarskih kultura.
Živojin Antić iz Ćuprije komunicira sa stotinama hobista širom sveta, razmenjujući semena i isprobavajući njihov potencijal. Oni ne očekuju posebnu dobit od gajenja neobičnih biljaka, već žele radoznalo da istražuju mogućnosti zemlje i klime za gajenje novih kultura.
Internet i digitalna era omogućili su nam da planeta postane globalno selo. Mnoge stvari koje su nam ranije bile nedostupne ili nepoznate, danas su “blizu”, a ljudi sa najudaljenijih tačaka na planeti su povezani kao da su komšije.
Antić je rekao da ih povezuje strast prema biljkama. Objasnio je kako je došao do semena raznih vrsta paprika, paradajza i patlidžana, i da je saznao koje vrste spanaća postoje i kako se gaje u različitim delovima sveta. Takođe je napomenuo da će proći još dosta vremena dok neobične i trenutno nekomercijalne biljne kulture ne postanu masovno gajene u ovom regionu.
Seme neobičnih vrsta spanaća hobisti uglavnom dobijaju od svojih poznanika iz Indije, Azije ili Amerike. Ovo povrće potiče iz Nepala i Indije, a kasnije je preneto u Kinu, odakle je preko Persije stiglo u Španiju i ostatak sveta.
Različiti tipovi spanaća
Crveni amarant
Ovaj indijski spanać, poznat lokalno kao lal šak, ima pretežno ljubičastu boju. Potiče iz Indije i može se uspešno gajiti u našim uslovima, čak i za proizvodnju semena. Njegovi listovi i stabljika su veoma ukusni. Raste do visine od 40 centimetara i u bašti podseća na ljubičasti bosiljak, sa listovima na dugačkim drškama. Hobisti ga gaje koristeći principe permakulture, regenerativne poljoprivrede i biodinamike, te koriste organska đubriva.
Trajni spanać
Ova sorta se retko gaji kod nas, iako je u svetu veoma popularna. Liči na spanać sa krupnijim listovima ili na cveklu. Radi se o varijetetu vrste Beta vulgaris, kojoj pripadaju blitva, cvekla i šećerna repa. Ukusom je sličan našem spanaću. To je dvogodišnja biljka koja raste brže od spanaća, a listovi se posle berbe obnavljaju iz korena, zbog čega je poznat kao trajni spanać. Otporan je na mraz i smatra se poželjnim zimskim povrćem u baštama, poznat i pod nazivom Perpetual spanać.
Crveni i zeleni malabar
Ova indijska sorta spanaća može se gajiti kod nas. Puzavica je kojoj je potrebna potpora, slično kao boranija ili krastavci. Može biti jednogodišnja i višegodišnja, uglavnom se gaji iz rasada. Odgajivači tvrde da je otporniji na toplotu od domaćeg spanaća. Može se sejati od aprila nadalje. Da bi opstao više od jedne sezone, koren ovog spanaća treba skloniti u zatvoreni prostor da prezimi. Lišće se bere sa pritki, a biljka je vrlo dekorativna za bašte i dvorišta. Nakon cvetanja pojavljuje se seme veličine bibera.
Spanać – jagoda
Spanać – jagoda, ili Blitum capitatum, je delikates među hobi proizvođačima. Na jednoj grani raste voće i povrće. Plodovi podsećaju na maline ili dudinje i imaju ukus jagoda, dok su listovi nalik spanaću i koriste se za jelo na uobičajen način. Skoro je nepoznat kod nas, ali se vekovima gaji u određenim delovima sveta.
Raste na severu američkog kontinenta, u Kanadi i severu SAD-a, pojedinim delovima Evrope i na Novom Zelandu. Jednom posejana biljka se svake godine sama rasejava i može izdržati temperature do -45 stepeni. Seje se direktno u zemlju ili kontejnere, a rasad se premesti na željeno mesto. Vremenom može postati invazivna, pa je potrebno kontrolisati je. Voli stalnu, ali ne preteranu vlagu, svetlost i toplotu.
Vodeni spanać
Vodeni spanać, ili Ipomoea aquatica, ima trostruku ulogu kao povrće, lekovita i dekorativna biljka. Pretpostavlja se da potiče iz Azije, jer se u jugoistočnom delu kontinenta najviše koristi u tradicionalnoj medicini. Lišće se koristi u ljudskoj ishrani i kao hrana za životinje. Poznat je i kao kineski spanać ili kineska potočarka.
Može se gajiti i u vodi i u zemlji, ali ona mora biti stalno vlažna. Seje se tokom cele godine, klija na temperaturi od 20 stepeni, te bi kod nas mogao uspešno da se gaji u plastenicima. Rasad se presadjuje kada dostigne visinu od oko 15 centimetara sa četiri formirana lista. Navodnjavanje je obavezno. Zbog nežno-ljubičastih cvetova, koristi se i kao dekorativna biljka u baštama sa vodenim elementima.
Izvor: Dobro jutro
