Novi sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta mogao bi uskoro doneti srpske poljoprivredne proizvode na tržnice u Kairu. Predsednici Srbije i Egipta potpisali su sporazum koji se fokusira na izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Ovim sporazumom ukinute su carine na određene proizvode: jabuke (40%), suvu šljivu (30%) i bobičasto voće (20%). Očekuje se da će ovaj sporazum doneti brojne koristi srpskim voćarima, iako još nije jasno kako će konkretno uticati na otkupne cene u zemlji i na širenje voćarske proizvodnje u Srbiji.
Proizvodnja voća u Srbiji je jedna od retkih svetlih tačaka srpskog agrara, dok su u drugim sektorima zabeleženi padovi. U poslednjoj deceniji, srpski voćari su se oslonili na inostrana iskustva kako bi unapredili proizvodnju. Investirali su u protivgradne sisteme, sisteme za navodnjavanje i nove sorte, što je dovelo do povećane proizvodnje i dolaska stranih kupaca. Srbija trenutno ima voćnjake na 193.000 hektara i godišnje proizvodi 510.000 tona jabuka, dok troši oko 220.000 tona. Ova proizvodnja generiše prihod od 125 miliona dolara samo od izvoza jabuka.
Sporazum i nove mogućnosti
Međutim, otkupne cene voća su i dalje problematične za voćare. Cene su prošle godine bile između 15 i 25 dinara za šljive, 30 i 60 dinara za jabuke u zavisnosti od sorte, i oko 250 dinara za maline. Iako su cene različite, voćari su često nezadovoljni zbog niskih otkupnih cena, što se posebno odnosi na maline. Problemi u malinarstvu su izraženi ove godine, a visoke cene proizvodnje i niske otkupne cene čine situaciju teškom. Malinari se suočavaju sa velikim izazovima, uključujući poskupljenje inputa i neadekvatne cene otkupa.
Egipatsko tržište može predstavljati priliku za srpske voćare, ali nije realno očekivati trenutni rast cena. Kupovna moć u Egiptu nije visoka kao u Srbiji, što može ograničiti trenutni uticaj sporazuma na cene. Srpski voćari treba da ulože mnogo truda kako bi iskoristili prednosti sporazuma, uključujući modernizaciju zasada maline i šljive, kako bi se sprečili trendovi smanjenja prinosa u poslednjih deset godina. Ovi izazovi ukazuju na potrebu za daljim radom na unapređenju proizvodnje kako bi se maksimalno iskoristile prednosti koje pruža sporazum sa Egiptom.
Izvor: Poljoprivrednik
