Na svojoj poslednjoj sednici u junu, Vlada Srbije je predložila da se zakon koji se odnosi na sprovođenje programa IPARD III donese po hitnom postupku. Sprovođenje tzv. Zakona o potvrđivanju Sektorskog sporazuma sa Evropskom komisijom će doneti bespovratna sredstva domaćim poljoprivrednicima u iznosu od 378 milion evra. Od datog iznosa, 288 miliona je iz budžeta Evropske unije.
Sporazum se trenutno nalazi u proceduri Narodne skupštine. Njegovo usvajanje se još uvek čeka, kako navode zvaničnici. Usvajanjem dotičnog sporazuma se stiču uslovi za promenu već odobrenih mera istaknutim u prethodnom programu IPARD II. Oba programa se odnose na ruralni razvoj Srbije.
Ovim zakonom, kako objašnjavaju iz Vlade Srbije, ispunjavaju se međunarodne obaveze naše zemlje, te se vrši usklađivanje sa EU propisima na polju ruralnog razvoja. „Naglašavamo posebno da se usvajanjem Zakona o potvrđivanju Sektorskog sporazuma, pored ostalog, stvaraju i uslovi za primenu već odobrenih mera iz IPARD II Programa u IPARD III Programu i potpisivanje Finansijskog sporazuma za IPARD III Program kojim se omogućava početak sprovođenja bespovratne pomoći Srbiji,“ stoji u obrazloženju Vlade. U nastavku stoji koliko je značajno da Narodna skupština u najkraćem roku ratifikuje predmetni sektorski sporazum. Brzom i efikasnom ratifikacijom bi se omogućilo zaključivanje Finansijskog sporazuma za ostvarivanje IPARD III programa.
Visina finansija za IPARD III
U narednih nekoliko godina, poljoprivrednicima iz Srbije je putem IPARD III programa namenjeno čak 580 miliona evra. Kako stoji u objavljenom tekstu Sektorskog sporazuma Vlade Srbije i Evropske komisije, sve aktivnosti koje su predmet podrške u okviru IPARD III programa zahtevaju sufinansiranje od strane same republike. „Ako izvršenje aktivnosti zavisi od finansijskog doprinosa iz sopstvenih izvora Srbije ili iz drugih izvora finansiranja, finansiranje od strane Unije postaje dostupno u onom trenutku u kom postane dostupan i sam finansijski doprinos Republike Srbije i/ili drugi izvor finansiranja,“ navodi se. „Ni u kom slučaju doprinos Unije ne može biti dat pre doprinosa javnih tela u Republici Srbiji.“
Podsećamo da je Srbija sa akreditacijom za IPARD počela 2014. i 2015. godine. Prva revizija napretka naše zemlje ka sprovođenju programa bila je 2016. Srbija je u dužnosti da sprovodi transparentne javne nabavke. Time bi se novac koji je namenjen za subvencije efikasnije koristio i ne bi stajao nepotrošen. Po mišljenju čelnika EU zaduženim za IPARD program, Srbija i dalje nema dovoljno razrađen i transparentan način za efikasno korišćenje novca iz stranih fondova. Pritom, nedostaje nam i kvalitetan i efikasan sistem za distribuciju tog novca.
Izvor: Nova ekonomija
Pogledajte i: Danas poslednja sednica IPARD II Odbora za praćenje
