U Srbiji postoje aktivne inicijative i aktivnosti usmerene ka zelenim agrarnim praksama, te ne čudi što se osniva Savez za regenerativnu poljoprivredu upravo ove godine. Organizacija ABE (Asocijacija za ekoinovacije na Balkanu) u saradnji sa partnerom GILab trenutno priređuje obuke i radionice o regenerativnoj poljoprivredi. Fokus im je na ekonomskim prednostima, poboljšanju zdravlja zemljišta i borbi protiv klimatskih promena. Takođe, pružaju informacije o podsticajima za poljoprivrednike koji razmatraju prelazak na ovaj sistem proizvodnje. Sve ove aktivnosti deo su razvojnog projekta AgriCapture koji je finansirala Evropska unija.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja sveobuhvatan pristup poljoprivredi s fokusom na obnavljanje zdravlja zemljišta, očuvanje biodiverziteta i unapređenje ekosistemskih usluga. Za razliku od tradicionalnih pristupa poljoprivredi koji često dovode do degradacije zemljišta i primene sintetičkih inputa, regenerativna poljoprivreda aktivno sarađuje s prirodom. Cilj joj je stvaranje održivog i otpornog poljoprivrednog sistema.
Savez u detalje
„Cilj okupljanja Saveza je da zajedno rešavamo sistemske probleme koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinog sektora i drugih relevantnih učesnika. Saradnja se ostvaruje kroz međusobno povezivanje i zajednički rad svih učesnika koji se direktno bave regenerativnom poljoprivredom u nekoj meri, kao i onih koji indirektno, svojim delovanjem, mogu da utiču da ona bude u većoj meri raširena u Srbiji.“ Ovo su propozicije direktno preuzete iz Belog Papira novoformiranog Saveza.
Savez za regenerativnu poljoprivredu aktivno sprovodi edukativne programe i organizuje demo farme koje demonstriraju primenu regenerativnih poljoprivrednih praksi. Planira se uspostavljanje i koordinacija mreže demo farmi s dobro raspoređenom geografskom pokrivenošću.
Savez će se takođe posvetiti istraživanjima, inovacijama i podršci poljoprivrednicima kroz različite inicijative. To uključuje niz sertifikacija, karbonskih kredita i saradnji sa kompanijama koje podržavaju ovu vrstu proizvodnje. Posebna pažnja će biti posvećena pružanju pristupa odgovarajućoj mehanizaciji. Pristup će uključivati razvoj manje opreme, naročito za setvu i obradu zemljišta.
Istraživanje sprovedeno od strane ABE u okviru projekta Horizon Europe ENFASYS ukazalo je na kompleksne izazove i različite prepreke s kojima se regenerativna poljoprivreda suočava u Srbiji. Identifikovane su slabosti u opštoj informisanosti poljoprivrednika o nekonvencionalnim oblicima proizvodnje, uključujući regenerativnu, nedostatak pristupa pouzdanim edukativnim materijalima na srpskom jeziku, nedostatak primenjenih istraživanja o prelasku s konvencionalnog na regenerativni način proizvodnje i odsustvo novih metoda za prenos znanja u toj oblasti.
Osim toga, istraživanje je identifikovalo ekonomske, tržišne i institucionalne barijere, uključujući odsustvo definicije pojma regenerativne poljoprivrede od strane Ministarstva poljoprivrede, što predstavlja prvi korak ka potencijalnoj podršci.
Pionirski poduhvat
Pre nego što je započeta zelena revolucija, svaki poljoprivredni proizvod u Srbiji je bio rezultat regenerativnih praksi. Danas, regenerativna poljoprivreda se smatra pionirskim naporom i ima ograničenu primenu, procenjuje se da je manje od 1% poljoprivrednika uključeno u ovu praksu. Pioniri regenerativne poljoprivrede u Srbiji, poput Instituta “Tamiš” u Pančevu, počeli su eksperimente s konzervacijskom obradom zemljišta 2006. godine.
Izvor: AgroTV
