Trendovi u modernoj poljoprivredi se sve više primenjuju na našim prostorima, od proizvodnje pa sve do prerade. Samim tim, ne čudi što pčelarstvo, poput svih drugih grana agrara, pokušava da se modernizuje na svim nivoima proizvodnog procesa. U ovom članku izdvajamo dva skorašnja primera kako domaći pčelari i proizviođači meda uspevaju da drže korak sa kolegama širom sveta.
Kako moderno pčelarstvo gazi napred
Na skorašnjem festivalu „Good Food & Wine“ u Beogradu, posetioci su mogli da naiđu na štand Pčelarskog gazdinstva „Med i mleko“ iz Smederevske Palanke. Vlasnik gazdinstva Bogdan Marković , samoprozvani „pčelar hobista“, je u izjavi za 24 Sedam naglasio zašto se opredelio da na tržište plasira medove različitih ukusa.
„Navikli su ljudi da je „med med“, u velikoj tegli, da stoji… Ne, med je nešto što treba da koristimo stalno. Imamo dvoje dece i u ovo smo krenuli zbog njih, da im približimo zdravu namirnicu na što lakši način,“ rekao je Marković. „To je jedna vrsta meda obogaćena sa organskim, zdravim dodacima poput liofilizovanog voća, mlevenog lešnika, badema… Tako dobijete fantastično zdravu zamenu za popularnu „nutelu“ kod dece, ali i egzotičan ukus pistaćija, “feferonćina” ili limunćela u medu za one (rekli bismo ukusom) odrasle.“
Sagovornik je dodao da njegov med dolazi ne samo iz Smederevske Palanke, već i Rudnika i Fruške gore. Proizvodnja je, naglašava on, trenutno mala i mahom se porudžbine vrše direktno od samog gazdinstva. Međutim, ponesen primerom pojedinih mladih proizvođača, vlasnik gazdinstva „Med i mleko“ planira da plasira svoj proizvod i inostranim kupcima.
Pčelarstvo i moderna nauka
Kad smo već kod mladih proizvođača, svakako treba uzeti u obzir angažman Darka Batinića iz Lazareva. Već nekoliko godina, ovaj master ekonomski inženjer proizvodi organski med. Njegov pčelinjak ima 100 košnica, a od konvencionalnih pčelinjaka izdvaja ga, između ostalog, i Batinićev najnoviji patent. Naime, ovaj diplomac i pčelar je pronašao prirodni metod za efikasno suzbijanje varoe, parazita koji ubija pčele. Znanje je primenio u kreiranju posebnog uređaja koji upravo na tom principu funkcioniše.
„Pčela može da izdrži nešto veće temperature u odnosu na varou. I po principu tog znanja uređaj ubija parazita. Reč je o potpuno fizičkoj metodi koja ne ostavlja nikakve posledice. Mana ove metode je u tome što je spora. To vam je isto kao da imate njivu, pa možete da je kopate, a možete i da je prskate. Efekti su prisutni, ali je kopanje daleko sporije,“ naglašava Batinić.
U sklopu proizvodnje meda, Batinić svoje košnice pažljivo mapira, što mu pomaže u kvalitetu doprinosa. Pride, planira da primeni i solarnu energiju u pčelarstvu. Kako naglašava, koristiće prirodni resurs u vidu sunčeve energije tokom proizvodne sezone, a pritom smanjiti emisije štetnih gasova.
Prvi komercijalni med iz njegovog pčelinjaka treba izaći kroz par godina, koji planira da plasira na inostrano tržište. Već je podneo sve mere sertifikacije, kao i korake potrebne da mu organski med bude u potpunosti „čist“. Naime, s obzirom na položaj košnice, nijedna spoljna hemikalija u vidu pesticida, herbicida i sl. ne može uticati na prinos. Trenutne kulture od kojih proizvodi med su uljana repica, suncokret i lipa, a spravlja i livadski med. U budućnosti, zaključuje Batinić, će u proizvodni proces uključiti i bagrem.
