Danas se ne isplati uzgajati jabuke u bilo kom delu Evrope, ocenio je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani. Tokom svog gostovanja na Savetovanju voćara u Gruži, ovaj stručnjak je naglasio da se i jabukama i voćarstvu uopšte ove godine crno piše.
Po njegovim rečima, proizvođači koji imaju do 40 tona prinosa po hektaru bi trebalo što pre da poseku stabla, jer to nije dovoljna količina da bi se danas pokrili troškovi proizvodnje. „I u Evropi se krče voćnjaci pod jabukama, koji nisu isplativi. Procenjuje se da je 30% ukupnih zasada pod jabukama jednostavno nestalo,“ tvrdi Štampar. „Danas jedino voćnjaci koji daju 50 tona i više po hektaru mogu da opstanu.“
Kako tvrdi ovaj stručnjak, već 2019. godine nastupio je kraj „voćarskog raja“ na prostorima Srbije i Balkana uopšte. „Tada su jabuke iz Srbije prodavane po 70 i 90 evro centi. A, recimo, u Sloveniji prodavane su po 18 do 20 centi. Posledica te cene je smanjenje voćnjaka u Sloveniji sa 3.000 na 1.200 hektara. Ali, prinos je ostao isti, možda čak i 10 posto viši,“ zaključuje on.
Drugim rečima, tvrdi Štampar, slovenački voćari su primenili sisteme gajenja koji odgovaraju ovom vremenu. „Naime, u veoma bliskoj budućnosti nastupa vreme pravih profesionalaca, bez obzira na to da li imaju 3 ili 300 hektara. Više nije bitno koliko ko ima hektara, već kilograma. I računica se nalazi više u kilogramima, a manje u površini zasada,“ ističe sagovornik.
Efikasni sistemi za gajenje jabuke
Vrućine, suša, drastično poskupljenje repromaterijala, enormna cena radne snage, te niske cene jabuka u jesen i slaba prodaja tokom zime su samo neki od problema koji su zadesili domaće jabučare. Dr Štampar predlaže dva konkretna sistema kao rešenje ovih problema. To su tzv. sistem gajenja 3,2×0,8 m ili još efikasniji i lak za proizvodnju 3,0×0,6 m. „Po prvom sistemu očekivani rod po hektaru u trećoj godini je od 56 do 70 tona,“ ističe on. Računica je pritom sledeća: ako je cena kilograma predviđanih 25 centi, očekivana zarada u trećoj godini je 17.500 evra. Odnosno, dobit po ceni od 35 centi će iznositi 24.500 evra. Troškovi proizvodnje u punom rodu se najčešće kreću oko 10.000 evra.
„Po drugom sistemu sadnje prinos je od 55 do 100 tona. Očekivana zarada je 25.000 evra po ceni od 25 centi ili 35.000 po 35 centi. Troškovi održavanja su isti kao i u prethodnom sistemu. Zato kažem da oni ispod 40 tona po hektaru ne mogu da opstanu, jer će za cenu od 25 evro centi zaraditi taman za troškove. Rešenje je, dakle, u kilogramima,“ zaključuje Štampar.
Izvor: Dnevnik
