– Velike količine padavina u toku godine su uslovile ispiranje mineralnih elemenata u dublje slojeve zemljišta i nisu dostupne biljkama, tako da će prihranjivanje azotom biti neophodna mera – navodi stručnjak za ratarstvo PSSS Čačak Borko Ivanović.
Setva ozime pšenice je kasnila tako da će prihrana azotnim mineralnim đubrivima biti veoma značajna, a naročito na parcelama gde predusev nije bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koja se intezivno đubri.
– Za postizanje visokih prinosa pšenice potrebna je pravovremena mineralna ishrana – navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Borko Ivanović.
Posle faze mirovanja, u početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncetracija nitrata u zemljištu što se postiže isključivo prvom azotnom prihranom. Takođe previsoka koncetracija azota može biti i štetna. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N- Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razviće, odnosno, zadovoljavajuće prinose. Mali broj poljoprivrednih proizvođača ima mogućnost, odnosno, radi analize.
Suviše azota smanjuje otpornost na niske temperature
– Prihranjivanje pšenice trebalo bi obaviti u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja. Drugo prihranjivanje na početku izduživanja stabla (vlatanje). Previsoka koncetracija može biti štetna: Ako su niske temperature, intenzitet metabolizma je nizak što smanjuje usvajanje vode kao i hraniva. Kod viših temperatura dovodi do produžavanja vegetacije uz nisku produktivnost transpiracije – ističe Ivanović.
Pitanje svih pitanja: Prodati ovogodišnji rod pšenice ili ne?
Suviše azota podstiče rast nadzemnog dela, smanjuje se otpornost na niske temperature i bolesti, biljke su plitko ukorenjene te kod kasnije pojave suše može biti glavni uzrok smanjenja prinosa.
Trenutno stanje useva je zadovoljavajuće s obzirom na vremenske uslove, kašnjenje sa setvom. Velike količine padavina u toku godine su uslovile ispiranje mineralnih elemenata u dublje slojeve zemljišta i nisu dostupne biljkama, tako da će prihranjivanje azotom biti neophodna mera, ali mora se voditi računa o vremenu prihranjivanja i količinama upotrebljenih mineralnih đubriva po hektaru.
Ne dozvolite da vam rod u plasteniku propadne: Neophodno je da preduzmete ove mere
Količina azota u zavisnosti od predkulture
Sorte pšenice se međusobno razlikuju u potrebama za azotom pa treba biti obazriv.
Te potrebe moraju se ispoštovati i mogu se korigovati u zavisnosti od toga da li je primenjen azot u startu, da li je predkultura leguminoza i ukoliko se radi o pregustim sklopovima biljaka.
Ako je predkultura bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koja se intezivno đubri treba voditi računa o upotrebi azota i na takvim površinama prihrana se i ne preporučuje. Orijentacione količine azotnim đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 300 kg KAN-a po ha, ako predusev nije krompir. Pravi efekat prihranjivanja se postiže ako bi u roku od sedam dana od prihranjivanja palo oko 10 l kiše. Preporuka je koristiti KAN a ne UREU jer je oko 70 odsto naših zemljišta fiziološki kiselo, savetuje čačanski stručnjak.
Izvor: PSSS
