Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković je bila izuzetno aktivna ove sedmice, što se vidi po silnim izveštajima. Ovde ćemo pokriti najključnije.
Izvor: RTV Novi Pazar
Tanasković i AgroBelgrade
Ministarka je u četvrtak svečano otvorila peti Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva AgroBelgrade. Tokom ceremonije, ona je istakla da su subvencije u ratarstvu u Srbiji za 2024. godinu porasle na 46%, što značajno premašuje prethodnih 16% Ovo govori o snažnom angažmanu države u podršci razvoju i održivosti poljoprivrede.
Ministarka je naglasila da će subvencije rasti u naredne četiri godine, povećavajući se minimalno za 10% svake godine. O ovome smo, naravno, već pisali. Ona je istakla angažman na individualnom pristupu svakom poljoprivrednom proizvođaču, naglašavajući analizu proizvodnje svake kulture i uzgoja svake životinje kako bi se precizno odredila potrebna podrška subvencijama.
Poseban naglasak ministarke bio je na ugovoru o slobodnoj trgovini sa Kinom, a najavila je i izdvajanje 600 miliona evra kroz IPARD program za poljoprivredu u naredne četiri godine. Ministarka je istakla posvećenost EU tržištu, ali i otvorenost za nove izazove, uz napore da se održi nivo podrške poljoprivrednicima. Trenutno je, kako je navela, u eAgraru registrovano 340.000 poljoprivrednika, s težnjom da se taj broj znatno poveća.
Izmireni troškovi
U gostovanju u emisiji „Marker“, Tanasković je apostrofirala da su do 31. decembra izmirena sva dugovanja poljoprivrednicima. Istakla je da je Vlada prihvatila i ispunila sve njihove majske zahteve.
„Sve smo dugove izmirili, ostao je samo deo koji je namenjen poljoprivrednicima kojima je novac odobren, ali to nismo stigli da procesuiramo jer nije protekao zakonski rok od 15 dana,“ naglasila je Tanasković.
Naglasila je da je vlada zadovoljila sve zahteve poljoprivrednika iz maja, uključujući povećanje subvencija po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara, kao i povećanje subvencija po grlu sa 25.000 na 40.000 dinara. Jedina nejasna tačka nakon tih pregovora bila je suštinsko uređenje tržišta i rešavanje problema s skladištima, dok je ministarka izrazila uverenje da su protesti poljoprivrednika u novembru bili obojeni politički.
Na pitanje o broju skladišta u Srbiji, Tanasković je potvrdila da država nema precizne podatke o broju, organizaciji i uslovima rada tih skladišta. „Sada je završen taj popis i imamo oko 790 skladišta i o tome ćemo razgovarati na sledećem sastanku“, apostrofirala je ministarka poljoprivrede.
Akcize i gorivo
Pri izlaganju na TV Prva, Tanasković je istakla da se priprema uredba koja će regulisati mogućnost da se na pumpi preuzme odjednom celokupna količina dizela po subvencionisanim cenama, umesto da kupovina kao do sada bude ograničena na 100 litara dnevno.
Dodala je kako je Ministarstvo postavilo sedam ciljeva do 2027. godine, a to su održiva, konkurentna, produktivna poljoprivreda, fokus na stočarstvu, završetak digitalizacije i podrška poljoprivrednicima koja će rasti iz godine u godinu i pratiti rast troškova proizvodnje.
„Kada postoji sigurnost isplate subvencija, sledeći korak u razvoju je podizanje proizvodnje u stočarstvu i zato su kupljeni najkvalitetniji bikovi i poklanjaće se seme, a zbog povećanja prinosa u biljnoj proizvodnji istaknuta je važnost sertifikovanog semena,“ istakla je Tanasković.
U nastavku razgovora, Tanasković je istakla da su subvencije za stoku povećane u ovoj godini za sve životinje, izuzev onih za koje to nije bilo slučaj u 2023. godini, kao što su ovce, koze i pilići. Govoreći o budžetu za poljoprivredu, ministarka je izjavila da iznosi 119 milijardi dinara ove godine. Subvencije po hektaru su 40.000 dinara, od čega je 18.000 dinara direktnih davanja, 17.000 dinara za deklarisano seme, i 5.000 dinara povraćaja akcize na dizel.
Ministarka očekuje prve efekte subvencija u stočnom fondu krajem ove godine, s prognoziranim rastom od 5-7%.
Malo o infrastrukturi
U vezi s infrastrukturnim projektima, istakla je da se radi na rekonstrukciji i izgradnji mreže za navodnjavanje na 128.000 hektara. Od toga je 103.000 hektara u Sremu, Banatu i Bačkoj Topoli. Pritom se u Požarevcu i Šapcu planira 19.500 hektara, a u Negotinu 1.900 hektara, sa planiranim završetkom početkom 2026. godine.
„Prošle godine je opredeljeno 300 milina dinara za 13 jedinica lokalne samouprave za izgradnju vodovoda, ove godine 400 miliona. Tu smo i da gradimo atarske puteve u poljoprivrednim područjima,“ rekla je Tanasković.
Podsetila je poljoprivrednike da afrička svinjska kuga još uvek nije iskorenjena i naglasila važnost pridržavanja svih preventivnih sigurnosnih mera. Izjavila je da je prošle godine isplaćeno 3,3 milijarde dinara kao nadoknada za ubijene svinje, s ciljem suzbijanja širenja bolesti.
Izvori: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, AgroTV, Politika
