Prema zvaničnom dokumentu „Trendovi, III kvartal 2023“ Republičkog zavoda za statistiku, prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena iznosio je 13,9%. I u trećem kvartalu, kao i u prvoj polovini godine, na rast cena najviše su uticali mlečni proizvodi, povrće, meso, struja, hleb, žitarice i ogrev.
„Izdanje za treći kvartal 2023. donosi pregled najvažnijih ekonomskih kretanja u ovom periodu: Bruto domaćeg proizvoda, Industrijske proizvodnje, Građevinarstva, Spoljne trgovine, Unutrašnje trgovine, Cena, Tržišta rada, Zarada, Turizma, Indeksa ekonomske klime, Regionalnih ekonomskih asimetričnosti i Poljoprivrede,“ stoji u uvodnom tekstu dokumenta.
U nastavku se navodi i šta se sve razmatralo povodom analize. „Standardno, prikazane su i prognoze kretanja u pojedinim oblastima u narednom periodu, dobijene primenom ARIMA prognostičkih modela (u delovima: Industrija, Unutrašnja trgovina i Spoljna trgovina),“ stoji u dokumentu. „Set kompozitnih vodećih indikatora, koji imaju mogućnost da sa visokim nivoom pouzdanosti predvide konjunkturna kretanja i budu u funkciji kratkoročne prognoze, prikazan je u delu Makroekonomske prognoze. U okviru ovog poglavlja izdvajamo osvrt i analizu uticaja akcije „Bolja cena“ na smanjenje ukupne inflacije u periodu oktobar‒novembar 2023. godine.
Šta još tvrdi „Trendovi, III kvartal 2023“ analiza?
Tokom prva tri kvartala 2023. godine, međugodišnji porast cena hrane od 22,3 odsto najviše je bio izazvan povećanjem cena mlečnih proizvoda za 33,9 odsto. Ovaj rast obuhvata jogurte, voćne jogurte, proizvode s dodatkom žitarica, kefir, sveže sireve svih vrsta i punomasno mleko, doprinoseći ukupnom porastu cena sa udelom od 12,4 odsto.
Iako se međugodišnji rast cena povrća od 32,6 odsto postepeno usporio u poređenju s prvom polovinom 2023. godine, crni luk, crveni krompir, paprika, šargarepa i paradajz i dalje su najviše doprineli porastu cena povrća u prvih devet meseci 2023. godine, dok je jedini deflatorni faktor bio pad cena belog luka.
Kada je u pitanju međugodišnji rast cena mesa u prva tri kvartala 2023. od 16,2 odsto, najveći uticaj imao je rast cena svinjskog mesa bez kostiju, slanine, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kao i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, čineći ukupno 41,6 odsto strukture godišnjeg porasta cena mesa.
U istom periodu, međugodišnji rast cena hleba i žitarica od 18,4 odsto najviše je bio određen povećanjem cena belog hleba, slanih grickalica, slanih štapića, smokija, pereca, ribica i sličnih proizvoda, kao i testenine svih vrsta, sa ukupnim udelom od 57,2 odsto u strukturi ukupnog rasta cena hleba i žitarica.
Izvori: AgroTV, Republički zavod za statistiku
