Trilateralni sastanak Mađarske, Hrvatske i Srbije održan u Osijeku 3. i 4. decembra 2024. godine bio je posvećen pripremama za potencijalnu odbranu od leda na Dunavu. Ovaj sastanak, organizovan na osnovu sporazuma o zajedničkoj pripremi i odbrani od zagušenja ledom. Kako mediji ističu, sastanak je okupio stručne timove iz tri zemlje radi razmatranja aktuelnih pitanja i definisanja zadataka za efikasno reagovanje tokom zimske sezone.
Sastanak u znaku saradnje
Dogovoreno je da se zajednička odbrana sprovodi na deonici Dunava od mađarskog Dunafeldvara do Plavne (Srbija) i Vukovara (Hrvatska). Precizirane su procedure pokretanja mađarskih ledolomaca. Rešene su i procedure njihovog rada, boravka u zimovnicima na srpskoj i hrvatskoj teritoriji, kao i logistički detalji poput snabdevanja gorivom i hranom.
Sve tri države usaglasile su se da u slučaju formiranja leda koordiniraju praćenje situacije i redovno razmenjuju informacije. Šefovi delegacija ocenili su pripreme kao uspešne, naglašavajući spremnost za blagovremeno i efikasno reagovanje. Srpsku delegaciju koja je ispratila ovaj sastanak činili su:
- predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- predstavnici JVP „Vode Vojvodine“
- predstavnici nekoliko vodoprivrednih preduzeća.
Livija o vodi za mir i prosperitet
Paralelno, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije, Livija Pavićević, učestvovala je na Ministarskom dijalogu u okviru Međunarodnog foruma o zemljištu i vodi. Dijalog je održan u Bangkoku, pod pokroviteljstvom FAO-a i Ministarstva poljoprivrede Tajlanda. Ona je istakla značaj aktivnosti FAO-a za Srbiju. Posebno, dodala je ona, u kontekstu unapređenja vodnih i zemljišnih resursa, razmene znanja i primene novih pristupa u upravljanju ovim resursima. Pavićević je naglasila da klimatske promene imaju ključnu ulogu u dugoročnom planiranju i upravljanju vodnim resursima.
Govoreći o hidrološkim trendovima u Srbiji, ukazala je na prostorne razlike u padavinama, s pozitivnim trendom na jugozapadu i negativnim na istoku zemlje. Preko 90% vodenih resursa Srbije dolazi iz tranzitnih voda, što čini međunarodnu saradnju ključnom za njihovo održivo korišćenje. Pavićević je istakla važnost vode za održivu poljoprivredu i strukturu zemljišta. Pritom je apelovala na pronalaženje ravnoteže između ljudi, prirode i finansija. A naknadno je i podvukla političku volju Srbije za dalju saradnju u korist budućih generacija.
Forum, s temom „Voda za mir i prosperitet“, fokusirao se na značaj upravljanja vodama za stabilnost i razvoj, posebno u zemljama bez izlaza na more. Upravljanje vodama prepoznato je kao ključni faktor za podsticanje mira i održivog razvoja, pri čemu je Srbija pokazala posvećenost regionalnoj i globalnoj saradnji.
