Na sednici Štaba za vanredne situacije Grada Leskovca doneta je odluka kojom se predlaže gradonačelniku da ukine vanredno stanje na delu teritorije grada. Vanredna situacija u Leskovcu je proglašena 6. jula 2023. godine zbog elementarne nepogode nastale usled obilnih kišnih padavina, poplava i pojave bujičnih voda.
Članovima Štaba je podnet i izveštaj Komisije za procenu štete na stambenim, pomoćnim i privrednim objektima i stvarima i infrastrukturi. Dotični izveštaj je podneo Miloš Kocić, predsednik komisije. Tom prilikom je izjavio da je prema evidenciji podneta 101 prijava. Komisija je obišla sva domaćinstava u ukupno sedam mesnih zajednica i procenila štetu na objektima. Dotični izveštaj prenosimo u celosti, uz minimum korekcija:
Uredbom Vlade republike Srbije pomoć se isplaćuje na osnovu procenjene kategorije oštećenja stambenih objekata.Postoji pet kategorija oštećenja. Novčana pomoć u prvoj kategoriji iznosi 200.000 dinara. U drugoj iznosi 300.000 dinara. U trećoj iznosi 400.000 dinara. U četvrtoj iznosi 500.000 dinara. Naposletku, u petoj taj iznos je 800.000 dinara.
Na osnovu uredbe isplata pomoći ide isključivo za stambene objekte. Mi sada u toku postupka prikupljanja dokumentacije i Ministarstvu dostavljamo informacije da je poplavljen objekat za stambenu namenu i da je vlasnička struktura validna. Nakon ove druge faze ide izrada rešenja koje dostavljamo nadležnom ministarstvu, državnom pravobraniocu i poplavljenom građaninu. Njemu ili njoj će po dobijenoj klauzulu pravosnažnosti novac biti uplaćen na žiro račun.
Vanredno stanje prošlo, sanacija štete ratarima sledi
Sem prethodnog, podnet je i Izveštaj Komisije za procenu štete na poljoprivrednom zemljištu, poljoprivrednim kulturama, poljoprivrednoj mehanizaciji i opremi za rad, kao i stočnom fondu od elementarne nepogode. Izveštaj je podneo Rade Velinov, šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu. Tom prilikom je podsetio prisutne da je u tom periodu ukupna količina padavina na teritoriji Leskovca bila 20,6 l/m2. Kako je istakao Velinov, to je uticalo na naglo povećanje nivoa vode u koritima bujičnih reka. I njegov izveštaj dostavljamo u celosti, uz minimum korekcija:
I pored višegodišnjeg održavanja korita Šaraničke reke, isti nije bio u stanju da primi ove količine vode. To je dovelo do plavljenja poljoprivrednog zemljišta u delu Kaštavara, Pečenjevca, Čekmina i Lipovice.
Komisija je u periodu od 7.-28. jula i obradila i izvršila uvid u faktičko stanje poljoprivrednog zemljišta zahvaćenog poplavom i sačinila izveštaj o proceni štete. Po ovom izveštaju, šteta je nastala u pomenutim mestima.
Ratarsko-povrtarska kultura sa stoprocentnim oštećenjem je na površini od oko 32,485 hektara, a visina štete 82.232.400 dinara. Ratarsko-povrtarska kultura sa oštećenjem od 30-60% je na površini od 109,86 ha, a visina štete je 43.142.850 dinara. Voćarske kulture, troškovi podizanja zasada i izgubljeni prinosi su na zahvaćenoj površini od 3,06 ha. Visina štete kod voćnjaka je 3.856.240 dinara. Štete na poljoprivrednom zemljištu i troškovi izvođenja radova za privođenje nameni teže oštećenog poljoprivrednog zemljišta je na zahvaćenoj površini od 1,43 ha. Šteta iznosi 3.397.000 dinara.
Šteta na plasteničkoj proizvodnji iznosi 56.250 dinara. Zahvaćena je površina od 0,74 ha. Ukupna šteta na poljoprivrednom zemljištu i poljoprivrednim kulturama je na 145.405 ha, a pričinjena šteta iznosi 133.414.740 dinara. Šteta u stočarskoj proizvodnji iznosi 199.600 dinara.
Izvor: JUGPress
