Vino – čak dve manifestacije? I ne samo vino, već i IPARD novosti za paore i par reči o tome kako suša uništava prinose paradajza danas? Saznajmo o čemu je reč.
Vino
Manifestacija „Vinski park“ održaće se 24. avgusta u Gradskom parku u Sremskoj Mitrovici, sa početkom u 18 časova. Svake godine, više od 120 vinarija iz Srbije, regiona i šire predstavi oko 1.000 vrhunskih vina u Gradskom parku u Sremskoj Mitrovici. Pored vina, posetioci festivala mogu da uživaju u vrhunskim delikatesima koji se ističu kvalitetom i autentičnošću na tržištu.
U prijatnom ambijentu Gradskog parka u Sremskoj Mitrovici, okruženom zgradama iz 18. i 19. veka, „Vinski park“ privlači preko 5.000 posetilaca tokom jednog večeri. Ulaznice za ovaj događaj mogu se nabaviti putem platforme Visit Serbia, saopštili su iz Turističke organizacije Sremske Mitrovice.
„Vinski park“ okuplja značajne vinarije iz svih krajeva Srbije, uključujući Zvonko Bogdan, Deurić, Temet, Cilić, Matalj, Virtus, Despotiku, Vino Budimir i Doja. Ova manifestacija pruža sveobuhvatan uvid u aktuelnu vinsku scenu Srbije, sa posebnim akcentom na mlade vinarije koje traže svoje mesto na tržištu.
Tokom događaja, biće organizovana i dvočasovna radionica slikanja pod nazivom „Slikaj i Cirkaj“, koja se održava u opuštenoj atmosferi uz muziku i piće, kao i „Škola vina – Marija vinarija“ namenjena edukaciji vinoljubaca.
Opet vino
Manifestacija „Vinarska noć“ u Šidu održaće se u nedelju, 18. avgusta, sa početkom u 18 časova, kada će vinari predstaviti svoja vina svojim sugrađanima i brojnim posetiocima.
Tamburaški orkestar „Gospoda muzičari“ i estradni umetnik Peđa Jovanović dodatno će obogatiti atmosferu ovog događaja. „Vinarska noć“ je festival vina sa izložbeno-prodajnim karakterom, koji ima za cilj promovisanje vinske kulture, povezivanje kulture i privrede, te predstavljanje domaće kulturne i turističke ponude.
Vinari iz zemlje i regiona imaće na raspolaganju besplatne štandove, što im omogućava da predstave svoje proizvode široj publici, upoznaju se sa kolegama, razmene iskustva i plasiraju svoja najbolja vina. Organizatori ovog događaja su Opština Šid, Kulturno obrazovni centar Šid i Turistička organizacija Šid.
IPARD (nije vino)
Rok za podnošenje prijava poljoprivrednika za subvencije u okviru programa IPARD 3 produžen je do 30. avgusta. Program IPARD 3 objavljen je 23. februara, a prethodni rok za podnošenje zahteva za subvencije za „Meru jedan“ bio je do ponedeljka 12. avgusta.
Kako je navedeno na sajtu Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi za izgradnju objekata, opremanje tih objekata ili podizanje novih objekata.
Takođe, subvencije su dostupne za obnavljanje postojećih višegodišnjih voćnih zasada, podizanje novih matičnih zasada sa višim fitosanitarnim kategorijama sadnog materijala voća, kao i za podizanje novih matičnih zasada grožđa sa višim fitosanitarnim kategorijama sadnog materijala.
Drugi izvor: Image by Larisa Koshkina from Pixabay
Obrada fotografija: Bolja zemlja
Investicije u nabavku opreme takođe mogu biti deo ovog Javnog poziva, ali samo ako su povezane sa investicijama u izgradnju objekata ili sa podizanjem višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada. Podržani su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.
Suša (iliti stanje bez vina)
Domaćeg paradajza je sve manje na pijacama zbog suše koja je ubrzala vegetaciju, što će rezultirati završetkom prerade paradajza već do kraja avgusta. Povrtar Đusi Sabo iz Ečke kod Zrenjanina ubrao je poslednje ovogodišnje količine paradajza iz plastenika. Iako je potražnja velika, vremenski uslovi su doprineli smanjenju roda.
Prema njegovim rečima, ovo je prva godina u kojoj je već početkom juna imao značajne količine paradajza, ali sada, posle dva meseca, više nema roda, osim onog namenjenog za kuvanje. Na njivama je trenutno u toku berba paradajza za preradu, koja je takođe poranila. Milan Arsenijević iz Rumenke, koji ima dva jutra pod zasadom paradajza, očekuje prinos od 40 tona po jutru.
Celi zasadi su pod sistemom navodnjavanja kap po kap. Odluka da se instalira ovaj sistem je omogućila održavanje visokog kvaliteta i zdravlja plodova. Samim tim je ova godina za Arsenijeviće rekordna u proizvodnji. Zbog velikog truda, pravovremenih tretmana protiv bolesti, adekvatne ishrane biljaka, ostvarili su odličan rod.
Sve što proizvedu na njivi, Arsenijevići prerađuju u sopstvenom pogonu, čime zaokružuju ciklus proizvodnje i osiguravaju sigurno tržište. Vodeći računa o kvalitetu i sigurnosti u proizvodnji, Arsenijevići znaju tačno kada su tretirali biljke i koliko puta. Ovo, navode oni, omogućava visok nivo poverenja kod njihovih kupaca.
U Srbiji, paradajz zauzima četvrto mesto među povrtarskim kulturama, sa površinom od 7.350 hektara. Većina paradajza se konzumira svež, dok se za preradu, koja donosi veću zaradu, zasadi na nešto manje od 500 hektara.
Izvori: AgroTV (1, 2), Dnevnik (1, 2)
