Naslovna Poljoprivreda Vinograd nakon berbe – drugi deo: zagrtanje i malčiranje

Vinograd nakon berbe – drugi deo: zagrtanje i malčiranje

262
0

U ovom članku nastavljamo pokriće svih mera koje vinograd zahteva u periodu posle berbe. Prethodni članak se bavio đubrenjem, pokrivajući i stajska i mineralna đubriva. Taj korak je ključan za prehranu same biljke, kao i održavanje kvaliteta zemljišta u narednim periodima proizvodnje.

Međutim, treba uzeti u obzir i nadolazeće niske temperature. Ukoliko se biljka ne zaštiti od njih na adekvatan način, može doći do promrzavanja, što će dodatno uticati na količinu i kvalitet useva u narednoj sezoni.

Zarad održavanja propisne temperature zemljišta i očuvanja vinove loze od elemenata, najčešće se biljka zagrće. Primena zastiranja, odnosno malčiranja, takođe može biti izuzetno efektivna. Članak će pokriti oba vida zaštite.

Zaštite čokote od mraza

Zagrtanje

Zagrtanje je proces koji se primenjuje na velikom broju biljnih kultura. Primera radi, ova mera je odlična za krompir i praziluk, dok se kod ruža primenjuje u nešto manjoj meri. Jagode i spanać, sa druge strane, ni po kom osnovu ne podnose zagrtanje.

Kod vinove loze, proces zagrtanja je jednostavna. Stručnjaci uglavnom preporučuju da se ovo obavlja u jesen, tokom redovne jesenje duboke obrade zemljišta. Zagrtanje prizemnih delova čokota, treba istaći, je obavezno bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja.  Treba napomenuti i da se većinom zagrću samo niži delovi, a neophodno je u područjima gde temperature padaju ispod -15°C.

Kod niskih oblika čokota zagrtanje treba da se obavi na taj način da zemlja pokrije najmanje 3–5 okaca na lastarima. Ako se na niskim oblicima čokota primenjuje mešovita rezidba, zagrtanjem se pokriju lastari koji se na proleće koriste za rezidbu na lukove. Što se tiče čokota sa srednje visokim i visokim stablom, vinogradar zagrće prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju da biljka izmrzne.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača Nakon istog, obavlja se ručna korekcija gde god je potrebna. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi pa sve do pojave intenzivnijih jesenjih mrazeva.

Odgrtanje vinograda sleduje tek u proleće, kada se zemljište ocedi, slegne i prosuši. Treba ga obaviti po kretanju okaca, a vrši se plugom odgrtačem uz prikladnu ručnu korekciju.

Malčiranje

Malčiranje zemljišta je agrotehnička mera nege biljaka kojom se pokriva površina oko kulture različitim organskim ili neorganskim materijalima. Ono predstavlja i jednog od najboljih poljoprivrednikovih saveznika. Sem zaštite od mraza, malč sprečava rast štetnih korova, zadržava vlagu i izoluje zemljište od naglih kolebanja temperature. Naravno, u zavisnosti od toga šta koristimo kao zastor, može zemljištu vinograda dodati organsku materiju, povećavajući njegov kvalitet.

Od organskih materijala za malč, najčešće se koriste otkosi trave, slama, lišće, kora drveća, borove iglice, piljevina i kompost. Po pitanju neorganskih, najčešće se koriste ili šljunak ili različiti vidovi plastične folije.

YouTube ScreenshotIzvor: KTV zvanični YouTube kanal
YouTube Screenshot Izvor: KTV zvanični YouTube kanal

Naravno, treba znati i potencijalne nedostatke malčiranja. AgroCesla portal ističe sledeće:

  • Dodatni troškovi proizvodnje
  • Truljenje korena uz predebeli nanos materija
  • Česta pojava gljivica (i nužnost tretmana protiv istih)
  • Sporije klijanje semena (kod sejanja novih biljaka)
  • Okiseljavanje tla (kod nekih tipova malča)
  • Neprijatan miris
  • Dodatni trud oko uklanjanja plastične folije
  • Sakupljanje štetočina u vidu puževa i glodara (mahom voluharice i miševi).

Izvori: AgroKlub, AgroTV, Poljosfera