Jesenji je period, a berba grožđa se polako bliži kraju. Ovo je svakako kritičan period po vinograde, jer treba pripremiti em zemljište, em čokote za narednu sezonu. Iako se čini da je period od novembra do februara, kada vinova loza „miruje“, vreme kada ne treba raditi ništa oko vinograda, činjenica je da nega ove kulture mora da se „proteže“ tokom čitave godine, i nažalost previše uzgajivača pravi tu grešku da tokom pozne jeseni i zime u potpunosti izbegava radove u vinogradima.
U narednoj seriji tekstova, pokrićemo najosnovnije stvari po pitanju brige o vinogradu u periodu nakon borbe. Svakako smo se ove teme doticali i ranije, ali smatramo da je vreme za detaljnu dopunu.
Ovaj članak će se, konkretno, usredsrediti na đubrenje, odnosno fertilizaciju zemljišta u vinogradu.
Čime prihraniti vinograd?
Vinova loza je, podsetićemo, veliki potrošač kalijuma. Ovaj element pozitivno utiče na skupljanje šećera u bobicama grožđa, a pritom i pojačava otpornost na sušu, gljivične infekcije, mehanički pritisak i zimske promrzline.
Fosfor je takođe važan u početnim fazama rasta i razvoja. Uz dovoljno fosfora, koren raste, jača i postaje otporniji na elemente.
Mineralna fosforna i kalijumova đubriva je najbolje unositi upravo u periodu kada loza miruje, dakle nakon berbe, i to treba vršiti putem depozitora na dubinu oko 40 cm. Alternativa je rasturanje đubriva po površini, te unos dubokim oranjem u sloj zemljišta dubine oko 25-30 cm. Koren loze, treba istaći, se nalazi na dubinama većim od 30 cm. Samim tim, u toj zoni treba obezbediti nužnu količinu hranljivih elemenata. Treba i količinu padavina uzeti u obzir kako bi se obezbedilo premeštanje hraniva po vertikali.
Po pitanju mineralnih đubriva, najčešće se koriste kompleksni produkti različitih svojstava. Pogotovo su povoljne kombinacije PK – 20:30, NPK – 7:14:21 ili 8:16:22, i KAN 27%.
Kako primeniti stajnjak?
Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima, podsećamo da treba voditi računa i o sadržaju organske materije u zemljištu. Valjalo bi pođubriti vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesenjem periodu, zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neku drugu varijantu.
Uvek treba koristiti zrelo, fermentisano đubrivo, pošto će tada njegovo delovanje biti najveće. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih mogu se smanjiti za trećinu.
Česta greška: kasna fertilizacija
Sem kalijuma i fosfora, vinova loza dosta isuši i azot koji je podjednako nužan za razvoj i dobre prinose. Međutim, azotna đubriva se rasturaju – po celoj površini – i plitkom obradom unose u sloj zemljišta (oko 10 cm) tek početkom vegetacije ili, što je preporučljivije, tik pre cvetanja loze. Ako ga primenjujemo previše kasno, recimo odmah posle berbe ili kad je đubrivo u obliku uree, može doći do produženja vegetacije. Samim tim, loza će nedovoljno sazreti.
