Na teritoriji Šumadije voće i povrće kasni sa sazrevanjem, dok rodovi drugih kultura takođe kaskaju s kvalitetom. Kako tvrde proizvođači, obimne padavine u prethodnom periodu su imale primetan negativni uticaj na skoro sve useve.
„Što se tiče ove sezone ja ne pamtim da su bili lošiji uslovi za proizvodnju,“ izjavio je Rajko Pantović, proizvođač iz sela Radmilović kod Knića. Pantović se već tri decenije bavi uzgojem dinja i lubenica, ali ima i par ratarskih kultura u svom gazdinstvu. „Sve ono što nas je pratilo početkom godine negativno je uticalo na sve kulture. A pogotovo na ovu lubenicu koja traži toplotu. Traži i padavine, ali ne onoliko padavina koliko je bilo ovde.“
Naglasio je da je na teritoriji opštine Knić padalo između 300 i 400 litara u maju i junu. „To je uticalo da sve biljke bukvalno kasne i dosta imamo problema da te biljke dođu do finalnog proizvoda. Sa dinjama je još gora situacija jer je ta biljka još osetljivija od lubenice. Tražila je tretman svakih četiri, pet dana i sad smo ušli u fazu da nećemo da radimo tretmane ni za dinju ni za lubenicu. Ispoštovaćemo karencu nekih 20 dana,“ zaključuje Radmilović.
Periferija opštine gde Radmilović uzgaja svoje dinje i lubenice je mahom poznato po svojim povrtarskim kulturama. Premda je uzgoj lubenice opao zadnjih godina, ne odustaje se od proizvodnje kupusa. U poslednjih nekoliko godina lokalni proizvođači uzgajaju i papriku Somborku.
Slabo rodili pšenica, voće i povrće, soja uspeva
U toku svog izlaganja, Radmilović se dotakao i trenutne situacije sa pšenicom u okolini. „Bukvalno će sutra početi žetva pšenice u ovom našem kraju u Šumadiji. Žetva kasni malo ovde kod nas u odnosu na Vojvodinu. Krenućemo sutra i ja ću skinuti tri hektara pšenice. Pšenica je isto doživela kao i ostale biljke problematičan rod, neće biti količina a što je najgore neće biti ni kvalitet pšenice jer to se već vidi na prvi pogled,“ dodao je sagovornik.
Među jedinim kulturama koje su zabeležile uspeh zbog obimnih padavina, Radmilović ističe soju. Konkretno se fokusirao na rod sorte Apolon. „Inače je poreklom iz Francuske, nije modifikovana, nego naša domaća,“ napominje Radmilović. „Ona je sada u fazi cveta. I ona je dostigla izuzetno dobar razvoj za ovo doba godine, zahvaljujući kiši. Ali sada ćemo da vidimo šta će se dogoditi dalje. Sad kad je počeo cvet, sad je najvažnije da dobije vodu da bi mogao cvet da oplodi, da stvori mahune“. Na temu uspeha soje u Šumadiji, Radmilović ističe da je i te kako moguća proizvodnja sličnog kapaciteta kao u Vojvodini. Međutim, dodaje on, potrebni su za to adekvatni uslovi.
Izvor: RTV
