U selu Bistrica, opštine Petrovca na Mlavi, leži mnoštvo stamenih vodenica, a jedna žena već jako dugo, jako lepo posluje kao turistički vodič do istih.
Gorica Marković je među onim ženama u seoskom okruženju koje su sposobne postići mnogo toga. Za nju nema ničega što bi bilo teško, nedostižno ili odloženo. Sve radi s trenutnim entuzijazmom, smehom i vedrinom, dočekujući goste, vozeći ih po svojoj Bistrici, ugađajući im i čineći da se osećaju kao najbliži rođaci.
Bez potrebe za vodičem, ona vodi goste do vodenica, crkve i vodopada u selu, istovremeno im sve pokazuje i pripoveda, te stvara ljubav prema tom mestu i lokalnom stanovništvu. Ove godine je osnovala seosko turističko domaćinstvo, osvojila nagradu kao najbolja kuvarica u serijalu “Kuhinja mog kraja” i opstaje kao predsednica “muškog” Udruženja vodeničara i pomeljara u svom selu. Kako postiže sve to, ni sama ne zna.
„Od skora se bavim turizmom. Imam jedan apartman u kojem mogu biti smeštene četiri osobe. Ovaj objekat, u kom sedimo i ručamo, ja sam konstruisala a izgradio ga je moj muž. Mi smo to pravili da imamo za druženje sa prijateljima, ali je suprug preminuo, te sam morala da krenem da radim nešto i sad objekat služi u turističke svrhe,“ veli Marković.
Crkve, vodopadi i vodenice donele Markovićevoj markantni uspeh
Zarad sela i turizma Marković je još u aprilu mesecu kategorisala objekat. „Ja sam u aprilu uradila kategorizaciju apartmana da bi naše selo ušlo u konkurs za najlepše turističko selo na svetu. Ministarstvo turizma nam je pomoglo da odemo na taj konkurs – jer vredi ovo selo, ima u njemu šta da se vidi,“ veli Marković.
A šta to ima da se vidi? Pa vodenice, naravno. I još par objekata između. „U selu Bistrica imamo vodenice koje su već na turističkoj mapi naše zemlje i sveta, kao muzej na otvorenom. Igrom slučaja, ušli smo i u program obnove „Evropa nostra“ pa će biti obnovljene te stare vodenice koje je i Evropa prepoznala kao objekte od velike važnosti. Uradiće nam put prema vodopadu, crkvi i etno selu, što je značajno za nas.,“ dodaje recentna predsednica Udruženja vodeničara i pomeljara Bistrice.
„Dobro jutro“, koje je inače i donelo ovu priču javnosti, iz nama nepoznatih razloga kategoriše ovu titulu kao „mušku“. Ne obazirući se na ovaj diskutabilni komentar vodiča intervjua, Marković navodi detalje o njenoj vodenici, njenom ličnom blagu. „Moja je vodenica prva na koju se nailazi u selu. Radi kada ima vode,“ šeretski veli Markovićeva. „To što sam predsednik Udruženja u praksi znači da moram da vodim računa o birokratiji, o svemu što se tiče prezentacije, da stignem svuda, da promovišem. Ostali vodeničari rade svoj posao, niko nije ostavio svoj objekat. Ali, da izađu na prezentaciju, da urade nešto na reklami, da pokažu svoje brašno, to teško. Jer ovde se ljudi bave zanatima, imali smo dva lecidera, tri kovačnice, imamo puno muzičara.“
Vodenica ima rani poziv
Markovićeva veli da ima dug radni dan, ali zato mirno spava. „Legnem u 22 i ustajem u 06 naspavana. Sve ostalo je rad, jer mora da se radi. Ujutro prvo idem na posao koji traje do 15 časova, jer ja prodajem poljoprivredne mašine u Petrovcu. Ako treba da se razvezu mašine, ono što prodam, ja i razvezem. Onda dođem kući i kosim travnjake, sređujem okućnicu, radim promociju svog objekta…“ sa ponosom veli Marković.
U nastavku izjave, tvrdi da ne kosi i ne sređuje non-stop. Naime, u trenucima predaha, njena preokupacija je marketing, promocija sela i seoskih manifestacija. „Idem i na promocije sa našom turističkog organizacijom. Ove godine smo bili i na međunarodnom sajmu turizma dva dana. To je za nas jako značajno, jer smo uspeli da dovedemo u selo 2.000 ljudi za manifestaciju „Vodeničara i pomeljara“ koja se održava uvek nedelju dana posle Uskrsa,“ dodaje ona
Izvor: Dobro jutro
