Prema najnovijim informacijama, u okviru projekta Konkurentna poljoprivreda Srbije žene su podnele svaku treću prijavu. Ovo očito pokazuje rastući trend žena koje se bave poljoprivredom, iako su brojevi još uvek srazmerno manji od njihovih muških kolega.
Za projekat Konkurentna poljoprivreda Srbije, podsetićemo, polovinu sredstva dalo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sredstva su došla iz programa Svetske banke, zahvaljujući kojima je moguća kupovina mehanizacije i opreme za unapređenje konkurentnosti agrarne proizvodnje.
Gde se žene najviše pronalaze?
Podaci iz Registra poljoprivrednih gazdinstava pokazuju da su u Srbiji i dalje pretežno muškarci nosioci poljoprivrednih seoskih domaćinstava. „Od ukupno prijavljenih broj žena nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 122.534,“ ističu iz Ministarstva. „Dok je ukupan broj žena koje su prijavljene u svojstvu člana registrovanog porodičnog gazdinstva 223.957.“
U nastavku izjave, čeoni ljudi Ministarstva pominji da podsticajne mere, koje se sprovodi preko Uprave za agrarna plaćanja, svakoj ženi koja je nosilac domaćinstva omogućava da pod istim uslovima i sa istom visinom podsticaja konkuriše za sredstva kao i njen muški kolega. Izlistan je i spisak zanimanja ka kojima žene-poljoprivrednice najčešće gravitiraju. „Žene se češće pronalaze u oblastima organske, plasteničke proizvodnje povrća i cveća, prerade poljoprivrednih proizvoda, pčelarstvu i sličnim granama, kao i u oblasti seoskog turizma,“ navodi se u izjavi Ministarstva.
Za razliku od muškaraca, prema propozicijama projekta, žene dobijaju i izvesne olakšice. „Ženama, ali i fizičkom licu sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i onima koji su navršili najviše 40 godina života u tekućoj godini, omogućen je i olakšan pristup izvorima finansiranja i povoljniji uslovi za kreditnu podršku. Takođe, žene dodatne bodove dobijaju i u okviru IPARD programa, kroz mere jedan i sedam,“ navodi se.
Žene nezadovoljne
Ljiljana Gusić, predsednica udruženja „Udahni život”, navodi da je u poljoprivredi više žena „samo na papiru“. Kako ona tvrdi, informacije direktno sa terena govore nešto sasvim suprotno. „Ta priča je forsirana od muških članova porodice, da bi se dobile subvencije i podsticaji. Jer, žene lakše prolaze na takvim konkursima,“ istakla je Gusić. „U suštini, problem je i do žena i do muškaraca, jer žene nisu dovoljno edukovane za te poslove i nemaju dovoljno samopouzdanja. Muškarci ih koriste da bi poljoprivredno gazdinstvo lakše moglo da se domogne pomoći države.“
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, navela je da žene moraju aktivnije preuzimati poslove koje su tradicionalno radili muškarci na selu. „– Razloge za to treba tražiti u sve većem odlasku radne snage u inostranstvo. To sigurno dovodi, ne samo u poljoprivredi, već i u mnogim granama privrede, do neuporedivo većeg učešća žena u svim radnim procesima. A kada je tako, one jednostavno koriste priliku za pomoć države. To i nije tako loše, jer se žene bore za ravnopravnost, sigurnost i nezavisnost, teže da se u ekonomskom smislu što više osnaže,“ zaključila je Savić.
Izvor: Politika
