Živinarstvo kod nas ne staje. U Srbiji se godišnje proizvede oko 128.000 tona mesa živine, a u eksploataciji je oko pet miliona koka nosilja. Međutim, postoji problem u tome što nisu sva gazdinstva kojima je živinarstvo glavni izvor prihoda popisana i registrovana u Centralnom registru Uprave za veterinu, što otežava tačno praćenje broja jata i jedinki u eksploatacionom ciklusu.
Direktor PU „Zajednica Živinara“, Sanja Čelebićanin, obratila se medijima povodom ove teme. Ona ističe važnost usklađivanja zahteva za izvoz mesa živine u skladu sa standardima zemalja uvoznica. Naglašava pritom i ključnost saradnje između nadležnih veterinarskih organa Srbije i uprava zaduženih za tržišta na koja se izvoze proizvodi.
Trenutno, Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, uključujući Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Takođe, očekuje se usklađivanje sertifikata za izvoz u Albaniju, ali taj proces još uvek nije završen. Iako Srbija izvozi živinsko meso, količine izvoza su značajno manje u odnosu na uvoz, pri čemu je problem što Srbija ne može da označi svoje meso kao GMO slobodno, dok se uvozi meso za koje nije osigurano da živina nije hranjena GMO hranom.
Čelebićanin ističe da bi subvencije za domaće proizvođače, kao i otvaranje novih tržišta, značajno pomogle u postizanju ravnopravnog položaja na međunarodnom tržištu. Proizvođači u Srbiji su uložili značajna sredstva u nove tehnologije, objekte i biosigurnosne mere, i želja im je da izvoze svoje viškove proizvoda na druga tržišta, uključujući Evropsku uniju, kada dobiju dozvolu za izvoz na to tržište.
Živinarstvo: moderni problemi
Jedan od ključnih problema u razvoju živinarstva u Srbiji je dokazivanje zdravstvenog statusa živine. Posebno je teško ovo dokazati kroz imunoprofilaksu protiv atipične kuge živine i proveru uspešnosti vakcinacije. Takođe, postoji potreba za popisom svih gazdinstava sa živinom, uključujući i ona koja drže mali broj koka za sopstvene potrebe, kako bi se preduzele adekvatne mere protiv avijarne influence i kontrolisale zoonoze, posebno salmoneloze koje su primarni uzročnici trovanja hranom.
Nedostatak tačnih podataka o broju i strukturi gazdinstava sa živinom, kao i prijava i odjava jata, predstavlja ozbiljan problem u upravljanju zdravstvenim stanjem živine u Srbiji. Bez ovih podataka, teško je adekvatno planirati i implementirati mere koje bi osigurale bezbednost hrane i zdravlje potrošača. Unapređenje konkurentnost srpskih proizvođača na međunarodnom tržištu takođe ne može nastupiti bez podataka. Ove prepreke dodatno komplikuju napore Srbije da poveća izvoz živinskog mesa i postigne bolje rezultate kad je živinarstvo u pitanju.
Izvor: Agronews
