Šljiva, ističu poljoprivrednici, ove godine nema ni za pekmez. Aleksandar Šarčević iz Verušića upravo o ovom problemu govori za srpski BBC. Kako tvrdi, Imao je nešto manje od dva hektara pod šljivama, ali usled slabog roda, niskih cena, sada obrađuje svega jedan. „Nema svrhe“, kaže on za medije rezignirano. Od rane sorte pokrio je jedva troškove, a ono malo napravljenih tegli podelio je susedima.
„Za sveže sam tražio u početku 40 dinara po kilogramu, ali niko nije hteo ni da čuje, pa ranije sam prodavao i za 11 dinara po kilogramu, šta ću. Bolje je i jeftinije da prodam nego da mi propadne, jer znamo da se cena neće znatno menjati, pa je bitno da se samo proda, a ne i za koliko,“ apostrofirao je Šarčević. Dodao je pride i da je na ravnoj nuli kad pokrije sve troškove, konkretno dok pokrije gorivo, đubrivo, plati berača i podmiri sve ostalo.
Moguće rešenje
Kako ističe profesor Zoran Keserović, rešenje je u vegetativnim podlogama i tresačima, mašinama koje pomažu u branju. On tvrdi da Srbija ima najbolje podloge i tresače u Evropi. „Uhvati deblo, otrese stablo, za dan može da se odradi hektar, dok ti jedan berač skupi najviše 300 kilograma, plus se smanjuju troškovi, jer vas košta upola manje,“ naglašava on.
Voćar Jovan Milinković, pak, izlaz vidi u zasađivanju sorti koje rađaju kasnije, poput nekad popularne požegače. Ali svejedno ističe da će biti poteškoća. „„To je sizifov posao i gotovo da nema rezultata. Ako sledeće godine ne bude većih prolećnih mrazeva, imaćemo rodnu godinu, u suprotnom bićemo u velikom problemu, ali moramo da shvatimo da su klimatske promene stigle i u Srbiju“, zaključuje on.
Šljiva u brojkama
Kako navodi Udruženje za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, zemlji je 72.316 hektara pod šljivama. Prosečna godišnja proizvodnja iznosi 450.000 tona. Šljiva se najviše proizvodi u Mačvanskom, Kolubarskom i Šumadijskom okrugu.
Proteklih godina, u proseku je izvezeno oko 24.000 tona u vrednosti od približno 13 miliona evra. Najviše se izvozilo to na rusko, austrijsko, nemačko i hrvatsko tržište. U istom periodu, oko 5.500 tona suvih šljiva izvezeno je u Holandiju, Francusku, Hrvatsku, Tursku i Rusiju. Dotični izvoz je vredeo blizu 20 miliona evra. Ali treba naglasiti da Srbija takođe i uvozi šljive. Uvoz se obavlja najviše iz Severne Makedonije, s tim što je uvezena količina ovog voća zanemarljiva.
Izvor: BBC Srbija
