Kompost je vredan prirodni resurs kod kojeg je najvažnije to što svaki poljoprivrednik može da ga proizvede na svom gazdinstvu. Kao organsko đubrivo to je kompleksan materijal bogat hranljivim materijama, korisnim mikroorganizmima i stabilnom organskom materijom koja poboljšava strukturu zemljišta, povećava sposobnost zadržavanja vode i dugoročno čuva plodnost njive.
U vremenu kada se sve više govori o regenerativnoj poljoprivredi, smanjenju upotrebe mineralnih đubriva i očuvanju zemljišta, kvalitetan kompost postaje jedan od ključnih alata za održivu proizvodnju.
Zašto je kompost važan za poljoprivredno zemljište?
Zemljište nije samo mešavina minerala i peska – to je živi sistem u kome milijarde mikroorganizama učestvuju u kruženju hranljivih materija. Intenzivna obrada zemlje, gubitak humusa i prekomerna upotreba hemijskih sredstava mogu dovesti do smanjenja biološke aktivnosti zemljišta.
Kvalitetan kompost:
- povećava sadržaj humusa u zemljištu;
- poboljšava strukturu zemljišta i njegovu rastresitost;
- povećava sposobnost zemljišta da zadržava vlagu;
- podstiče razvoj korisnih bakterija i gljiva;
- omogućava postepeno oslobađanje azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata;
- smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima.
Posebno je značajan na lakim, peskovitim zemljištima koja brzo gube vlagu, ali i na teškim glinovitim zemljištima kojima je potrebna bolja prozračnost.
Osnovni princip dobrog komposta: ravnoteža ugljenika i azota
Najvažniji faktor uspešnog kompostiranja jeste pravilan odnos materijala bogatih ugljenikom i materijala bogatih azotom. Idealan odnos ugljenika i azota za početak kompostiranja je približno 30 : 1.
Materijali bogati ugljenikom, u narodu poznatiji kao ,,braon materijali’’, daju strukturu i omogućavaju gomilu vazduha. Za to su jako dobri slama, suvo lišće, kukuruzovina, piljevina (u manjim količinama), grančice usitnjene, karton bez boja i hemijskih premaza.
Materijali bogati azotom – ,,zeleni materijali’’ – hrane mikroorganizme i ubrzavaju razgradnju. To su sveža trava, ostaci povrća, biljni ostaci iz bašte, stajnjak, ostaci mahunarki, zelena masa posle košenja.
Najčešća greška je pravljenje komposta od samo jedne vrste materijala. Na primer, gomila od sveže pokošene trave često se sabije, počne da truli i proizvodi neprijatne mirise jer nema dovoljno kiseonika.
Kako pravilno formirati kompostnu gomilu?
Za poljoprivrednu proizvodnju najbolje je napraviti kompostnu gomilu ili boks dovoljne veličine. Mala količina organskog otpada iz domaćinstva teško postiže optimalnu temperaturu.
Stručnjaci preporučuju dimenzije visine oko 1–1,5 metara i širinae 1,5–2 metra.
Veća masa omogućava razvoj temperature potrebne za razgradnju i uništavanje semena korova i potencijalnih patogena. Grančice ili stabljike su jako bitne jer omogućavaju cirkulaciju vazduha, a tanak sloj zemlje ili gotovog komposta unosi korisne mikroorganizme.
Slojevi se ponavljaju dok se gomila ne formira. Vlažnost je ključ uspešnog komposta, a optimalna vlažnost je približno 50–60%.
Jednostavan test:
Uzmite šaku komposta i stisnite je. Ako se materijal raspada i potpuno je suv – potrebno je dodati vode. Ako iz njega curi voda – previše je vlažan, a ako ostaje zbijena grudva, ali bez curenja vode – vlaga je dobra. Previše vode istiskuje kiseonik i dovodi do anaerobnog procesa, odnosno truljenja.
Mikroorganizmi koji stvaraju kvalitetan kompost zahtevaju kiseonik. Zato je važno povremeno mešanje gomile. Kod intenzivnog kompostiranja prvo okretanje može se uraditi posle 2–3 nedelje, a zatim na svake 3–4 nedelje. Okretanjem se unosi kiseonik, ujednačava temperatura, ubrzava razgradnja, sprečava neprijatan miris.
Kod velikih poljoprivrednih sistema koriste se specijalne mašine za prevrtanje komposta koje omogućavaju bržu proizvodnju.
Temperatura komposta – jako važna!
Aktivni kompost može dostići temperaturu od 50 do 65 °C.Visoka temperatura je poželjna jer ubrzava razgradnju, uništava seme korova i smanjuje broj štetnih mikroorganizama.Ako gomila ostaje hladna, najčešći uzroci su premalo azota, premala količina materijala, nedostatak vlage i nedostatak kiseonika.
Kada je kompost spreman za upotrebu?
Zreo kompost prepoznaje se po nekoliko znakova:
- tamnosmeđa do crna boja;
- miris sličan šumskoj zemlji;
- originalni materijali više nisu prepoznatljivi;
- temperatura je jednaka temperaturi okoline;
- struktura je rastresita i mrvičasta.
Proces obično traje 3–6 meseci kod aktivnog kompostiranja, 6–12 meseci kod sporijeg hladnog kompostiranja.
Kako koristiti kompost na njivama?
Količina zavisi od kvaliteta komposta i kulture koja se gaji.
Uobičajene količine:
- povrće: 20–40 tona po hektaru;
- voćnjaci: 10–30 tona po hektaru;
- ratarske kulture: 10–20 tona po hektaru.
Važno je ne posmatrati kompost samo kao zamenu za NPK đubrivo. Njegova najveća vrednost je u obnovi zemljišta i povećanju njegove biološke aktivnosti.
Dobro napravljen kompost predstavlja vezu između biljnih ostataka, stočarske proizvodnje i nove biljne proizvodnje. On zatvara prirodni krug hranljivih materija i pretvara otpad u jedan od najvažnijih resursa svakog modernog gazdinstva.
