Jedna njiva može da donese vrhunski rod, dok druga, udaljena svega nekoliko kilometara, daje slabije rezultate. Razlog često nije u semenu, đubrivu ili vremenskim uslovima, već u onome što se nalazi u zemljištu.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja raspolaže izuzetno raznovrsnim tipovima zemljišta. Od čuvene vojvođanske crnice, preko plodnih aluvijalnih ravni uz velike reke, do peskovitih terena Deliblatske peščare i kamenitih zemljišta južne Srbije, svaki tip ima svoje prednosti, ali i ograničenja. Uspešna proizvodnja zato počinje dobrim poznavanjem zemljišta.
Crnica – kraljica poljoprivrednih zemljišta
Kada se govori o najplodnijem zemljištu u Srbiji, gotovo uvek se misli na crnicu (černozem). Najviše je ima u Vojvodini, naročito u Bačkoj, Banatu i Sremu.
Ovo zemljište bogato je humusom, dobro zadržava vlagu, lako se obrađuje i sadrži velike količine hranljivih materija. Upravo zbog toga predstavlja osnovu intenzivne ratarske proizvodnje.
Na crnici najbolje uspevaju kukuruz, pšenica, soja, suncokret, šećerna repa i uljana repica.
Pored ratarstva, crnica omogućava i uspešno gajenje voćaka poput jabuke, kruške i trešnje, kao i povrtarsku proizvodnju uz navodnjavanje.
Aluvijalna zemljišta pored velikih reka
Duž Dunava, Save, Tise, Morave i drugih reka nalaze se aluvijalna zemljišta nastala taloženjem rečnog nanosa. Ona su bogata mineralima, duboka i pogodna za veliki broj kultura. Kako često raspolažu dobrim rezervama vlage, naročito su pogodna za intenzivnu proizvodnju.
Najčešće se na njima gaji povrće, kukuruz, lucerka, voćnjaci, jagoda i malina u pojedinim područjima. Mnoga najpoznatija povrtarska područja Srbije razvila su se upravo na ovim zemljištima.
Gajnjače – mahom centralna Srbija
Gajnjače pokrivaju veliki deo Šumadije, Pomoravlja i zapadne Srbije. Njihova plodnost nije na nivou crnice, ali uz pravilnu obradu i đubrenje daju veoma dobre rezultate. Dobro podnose različite načine proizvodnje, zbog čega su veoma zastupljene u porodičnim gazdinstvima.
Na njima uspevaju kukuruz, pšenica, šljiva, jabuka, kruška, višnja, vinova loza.
Veliki broj tradicionalnih voćnjaka Srbije nalazi se upravo na gajnjačama.
Smonica – teška, ali veoma rodna
Smonica ili vertisol prepoznatljiva je po velikom sadržaju gline. Leti puca od suše, dok u vlažnim periodima postaje izuzetno lepljiva.
Iako je zahtevna za obradu, uz dobru agrotehniku spada među veoma plodna zemljišta. Najbolje rezultate daju kukuruz, pšenica, soja, detelina i voćnjaci uz dobru drenažu.
Savremena mehanizacija danas značajno olakšava obradu ovog tipa zemljišta.
Peskovita zemljišta – više potencijala nego što se misli
Na prvi pogled deluju siromašno, ali peskovita zemljišta imaju niz prednosti. Brzo se zagreva u proleće, omogućavaju odličnu aeraciju korena.
Najpoznatiji primer predstavlja Deliblatska peščara. Tu se uspešo gaji vinova loza, lubenica, dinja, šargarepa, beli luk, crni luk, krompir, kikiriki, breskva i nektarina.
Najveći nedostatak ovde jeste slabo zadržavanje vode, pa savremeni sistemi za navodnjavanje predstavljaju gotovo neizostavan deo proizvodnje.
Kamenita i skeletna zemljišta – dom vrhunskih vina
Brdsko-planinski predeli istočne, zapadne i južne Srbije obiluju zemljištima sa većim sadržajem kamenja. Iako nisu pogodna za intenzivno ratarstvo, predstavljaju odličnu osnovu za određene voćarske kulture.
Najčešće se gaje vinova loza, višnja, šljiva, orah i trešnja.
Vinogradi na ovakvim terenima često daju grožđe vrhunskog kvaliteta upravo zbog ograničenog prinosa i dobrog oticanja vode.
Kisela zemljišta – izazov koji se može rešiti
U mnogim delovima zapadne i jugozapadne Srbije zemljišta su prirodno kisela.
Bez odgovarajuće korekcije pH vrednosti neka hraniva postaju teže dostupna biljkama. Međutim, pravilnim kalcifikovanjem i izborom odgovarajućih kultura ova zemljišta mogu biti veoma produktivna.
Na njima dobro uspevaju krompir, malina, kupina, borovnica (na izrazito kiselim supstratima),
ovas. Upravo zbog pogodnih klimatskih i zemljišnih uslova zapadna Srbija postala je jedan od svetskih centara proizvodnje maline.
Humus – važniji od tipa zemljišta
Bez obzira na to da li je reč o crnici, smonici ili peskovitom zemljištu, količina organske materije često ima presudan uticaj na prinose.
Humus poboljšava zadržavanje vode, strukturu zemljišta, aktivnost korisnih mikroorganizama, dostupnost hranljivih materija. Zbog toga sve veći broj proizvođača primenjuje stajnjak, kompost, zelenu đubridbu i pokrovne useve kako bi dugoročno očuvao plodnost.
Prava kultura na pravom zemljištu
Savremena poljoprivreda se sve manje usmerava na univerzalna rešenja, a sve više na prilagođavanju proizvodnje konkretnim uslovima. Analiza zemljišta danas je jedan od najisplativijih koraka koje proizvođač može da napravi pre podizanja zasada ili izbora useva.
Crnica će gotovo uvek biti prvi izbor za intenzivno ratarstvo, peskovita zemljišta pružaju odlične uslove za povrtarstvo i vinovu lozu, aluvijalne ravni pogoduju voću i povrću, dok se na brdskim terenima često stvaraju vina i voće vrhunskog kvaliteta.
Zemljište nije prepreka, već potencijal. Kada se njegove osobine razumeju i iskoriste na pravi način, ono postaje najvažniji saveznik svakog poljoprivrednog proizvođača.
Zato svaka zemlja može biti BOLJA ZEMLJA.
