Orahu, kao i drugim uzgojnim biljkama, treba redovna nega, gde svakako spada i temeljita, propisna i adekvatna rezidba. U prošlim vremenima, orasi su bili zasađeni i ostavljeni da se sami brane od vremenskih uslova, bez mnogo pažnje ili intervencije. Bez obzira na to, uspevali su, donosili plodove i nekontrolisano se razgranavali, dostižući impresivne dimenzije. Njihova hladovina je često bila jedino utočište tokom vrelih letnjih dana. Međutim, danas, orah zahteva više pažnje i nege, kao i svaki drugi voćni plod.
Prema rečima stručnjaka, rezidba često biva zanemarena mera. Ipak, ona je neophodna kako bi se oblikovao željeni uzgojni oblik i kako bi se održala rodna struktura drveta, regulisala rodnost i povećao prinos. Za lakšu primenu rezidbe oraha, bitno je poznavati osnovne karakteristike sorti prisutnih u voćnjaku. Prema mestu na kojem formiraju rodne elemente, sve sorte i selekcije oraha mogu se podeliti na sorte koje rađaju na krajevima grana (terminalna rodnost) poput šampiona, srema, tise i jupitera, i sorte koje rađaju sa strane grana (lateralna rodnost) poput rasne i save.
Izvor: Novi Farmer
Kotlasta kruna
U većini voćnjaka gde se gaje sorte sa terminalnom rodnosti, preferirani uzgojni oblik je kotlasta kruna. Ovaj oblik počinje da se formira u prvoj godini nakon sadnje. Obično se sadnice orezuju u proleće, krajem marta ili početkom aprila, bez obzira na to kada su posađene – u jesen ili proleće. Visina orezivanja zavisi od željene visine debla, a u savremenom uzgoju oraha smatra se optimalnom visinom od 150 do 180 centimetara.
Prilikom formiranja kotlaste krune, obično se ostavlja četiri, ponekad pet grana, raspoređenih u krugu od 360 stepeni. Ako ima više grana, ugao između njih je manji. Bitno je paziti da grane ne budu preblizu jedna drugoj kako bi se izbegla konkurencija. Vertikalno rastojanje između ovih ramenih grana trebalo bi da bude između 10 i 15 centimetara, što se postiže kroz zelenu rezidbu. Kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva ili kada mladice postanu nekoliko centimetara duge, ili se pupoljci tek pojave (pre listanja), tada se vrši zelena rezidba kako bi se uklonili pupoljci ili mladari koji bi mogli da konkuriraju ramenim granama. Ovim postupkom se hrana usmerava ka preostalim mladarima koji su odabrani kao buduće ramene grane.
Izvor: Seoski Mrgud
Pazite šta uklanjate!
Mladare koji se formiraju ispod onih odabranih kao ramene grane treba zadržati. Ovi mladari ostaju kako bi sadnice u prvoj godini imale veću površinu lišća. Budući da su niži, imaju slabiji rast i neće konkurisati ramenim granama. Prema stručnjacima, ove grane obično ostaju dve godine, a ponekad čak i daju plodove. Uklanjaju se orezivanjem u proleće, obično u martu ili početkom aprila.
Tokom prve godine, rast oraha je obično slab, pa se ramene grane ne orezuju u proleće druge godine. Tokom vegetacije, preporučuje se zelena rezidba, koja uključuje uklanjanje bočnih mladara koji se pojave usled izmrzavanja vršnih pupoljaka na letorastima ili tek izniklih mladara. Letorasti oraha često dostižu dužinu od 15 ili više centimetara tokom druge godine. Njihovo grananje će biti bolje ako se prekrate. Za dalji dobar rast, preporučuje se redovno i pravovremeno sprovođenje svih agrotehničkih mera.
Izvor: Seoski Mrgud
Da bi se podstaklo bolje grananje, ovi letorasti se orezuju za četvrtinu ili trećinu dužine u proleće. Takođe, nastavlja se sa zelenom rezidbom, koja uključuje uklanjanje mladara koji se razvijaju na nepotrebnim mestima. Ova mera treba da se primeni rano kako bi se sprečilo trošenje hranljivih materija na nepotrebne mladare.
Sorte oraha koje pokazuju lateralnu rodnost zahtevaju drugačiji oblik uzgoja, obično se formira poboljšana piramida. U proleće, sadnice se obično prekraćuju na visinu od 180 centimetara. Ako su niže od toga, preporuka stručnjaka je da se prve godine orežu na visinu od 40 centimetara iznad kalema, a zatim tokom vegetacije, obično sredinom avgusta, da se pinciraju na visinu od 180 centimetara. Važno je ukloniti i mladare koji su se razvili na visini do jednog metra.
Izvor: Seoski Mrgud
Rezidba zahteva oprez: presek većeg prečnika kritičan
Skraćivanje letorasta za četvrtinu počinje od druge godine vegetacije i ponavlja se svake godine. Ovaj postupak zaustavlja rast i podstiče razvoj bočnih pupoljaka. Pri rezanju, posebno kod debljih letorasta, treba biti pažljiv. Preporučuje se ostavljanje patrljaka dužih od deset centimetara, a zatim ih ostaviti nekoliko dana da sokovi izlaze. Nakon toga, patrljak se uklanja do osnove i presek se premaže kalemarskim voskom.
Stabla oraha koja su u punom rodu takođe zahtevaju redovnu rezidbu, iako nije tako intenzivna kao kod nekih drugih voćnih vrsta. Ovaj postupak smanjuje golicanje donjih grana i redistribuciju roda u gornje delove krošnje. Preporučuje se uklanjanje grana koje ometaju protok vazduha i svetlosti kroz krošnju, posebno u zasadima u punom rodu, kako bi se smanjila mogućnost infekcije gljivičnim oboljenjima.
Izvor: Dobro jutro
