Ove godine, zbog specifičnih vremenskih uslova, vegetacija je poranila, pa je berba voća započeta ranije, gde ni aronija nije izuzetak. Visoke temperature tokom leta, uz nedostatak kiše, uticale su na prinos i kvalitet roda. Proizvođači aronije, kao što je Goran Ljubojević iz Kikinde, suočili su se sa izazovima održavanja zasada.
Na svom jednom hektaru zemlje, sa 2.700 sadnica, Ljubojević se bori protiv suše redovnim navodnjavanjem. Ipak, zabrinut je da deo biljaka neće preživeti zbog ekstremnih uslova, a plodovi još uvek nemaju potreban procenat šećera. Ljubojević smatra da bi cena ispod 350 dinara po kilogramu aronije bila neisplativa zbog troškova berbe i angažovanja radnika. On planira da deo uroda koji ne uspe da proda preradi u likere.
Aleksandar Božunović iz Novog Sada uzgaja aroniju na obroncima Fruške Gore, u mestu Sviloš, na površini od jednog hektara. Zbog suše, berbu je započeo 15 dana ranije nego obično, redovno zalivajući biljke kako bi osigurao dobar rod. Dnevno bere između 500 i 600 kilograma aronije, a kad je potražnja veća, može ubrati i do tonu. Plodove koje ne proda odmah, skladišti u hladnjaču, što mu omogućava da svake dve nedelje priprema svež sok.
Božunović koristi samo plodove prve klase za cedjenje matičnog soka, koji pasterizuje na nižim temperaturama kako bi sačuvao hranljive materije. Sok se pakira u staklene boce koje štite od UV zračenja, osiguravajući kvalitet proizvoda sa rokom trajanja od godinu dana.
Čaj i džem od aronija
Pored soka, Božunović pravi džem i čaj od aronije. Čaj se pravi od sitnijih plodova koji se melju i suše u posebnim uslovima, bez visokih temperatura, što pomaže očuvanju hranljivih sastojaka. Džem pravi po specijalnom receptu, kombinujući 20% šljive i 80% aronije, uz dodatak minimalne količine šećera i limuna, čime se postiže specifičan ukus.
Miloš Nikolić iz Pančeva takođe bere aroniju sa svog jednog hektara na Vlasini. Zbog specifičnih vremenskih uslova, godine su iziskivale mnogo rada, uključujući navodnjavanje, orezivanje, okopavanje i košenje. Nikolić je zadovoljan kvalitetom aronije s obzirom na povoljne klimatske uslove Vlasine, a planira da veći deo uroda preradi u matični sok.
Aronija je poznata kao super hrana, bogata vitaminima C, A, E, beta-karotenom, folatom, kao i mineralima poput kalijuma, gvožđa i mangana. Samo 100 grama sveže aronije sadrži oko 35% preporučenog dnevnog unosa vitamina C. Preporučuje se konzumiranje 30 do 50 ml soka od aronije dnevno, najbolje ujutro. Aronija se može pripremiti na različite načine, uključujući zamrzavanje, sušenje, ukuvavanje kao marmelada, sok, sirup, kompot, vino, liker ili rakija, čime se omogućava konzumacija tokom cele godine.
Izvor: Blic
