Autohtone sorte jabuka: nasleđe koje nas prati vekovima

Internet portal „Dobro jutro“ je dostavio interesantan prilog gde pokrivaju srpske autohtone sorte jabuke, i vredi ga overiti. U ovom članku prenosimo informacije, sa vrlo malim estetskim izmenama. Samim tim, kako traje rezidba voća, istražimo koje su to autohtone sorte koje su se našle na tlu Srbije kroz ove silne prohujale vekove.

Autohtone sorte jabuka, pobrojane

Petrovača

Petrovača, najzastupljenija od svih autohtonih sorti, ima sitnije, žutocrvenkaste plodove koji sazrevaju sredinom jula, oko Petrovdana, praznika po kome je dobila ime.

Zelenika

Zelenika je slatkokisela jabuka zelene kore sa aromatičnim plodovima koji su spremni za branje krajem leta. Njen krupan plod žućkaste boje sa smeđim mrljama ima žuto meso blagog kiselog ukusa.

Kablarka

Kablarka, veoma otporna sorta na bolesti, preporučuje se za nadmorsku visinu do 1.000 metara. Stiže na branje krajem leta, a njeni krupni, crvenkasti plodovi su izuzetno aromatični.

Đulić

Đulić, stara domaća sorta, zri u septembru i ima pravilno okrugle plodove crvenkaste boje s išaranim svetlo smeđim prugama. Bez hemije i izuzetno otporna na bolesti, uspeva na terenima ispod 800 metara nadmorske visine.

Tetovka

Tetovka, autohtona sorta iz okoline Tetova, sazreva u oktobru i koristi se tek u novembru. Njeno belo, krto meso je slatko i prijatnog mirisa, a plodovi su rumeni sa sunčane strane i imaju voštana kožica.

Budimka

Budimka sazreva polovinom oktobra i jedna je od najpoznatijih starih sorti sa asimetrično loptastim, blago rumenim plodovima koji nisu preterano sočni i imaju nakiselo meso.

Kožara

Kožara, vodeća sorta u Srbiji početkom 20. veka, sazreva krajem septembra. Cenjena je zbog arome i ukusa ploda, koji ima hrapavu pokožicu pomalo rđaste boje, a uzgaja se bez ikakve zaštite.

Kolačara

Kolačara, poznata i kao kiseljaka, pripada grupi zimskih sorti i bere se krajem oktobra. Izuzetno je otporna na bolesti i može se uspešno uzgajati na terenima do 1.200 metara nadmorske visine, sa plodovima koji opstaju do kraja proleća.

Šumatovka

Šumatovka, jedna od najstarijih sorti, sazreva krajem oktobra, ima osvežavajući nakiseli ukus i pogodna je za pravljenje sokova. Otporna je na sušu, mraz i sve bolesti, posebno na čađavu krastavost.

Krstovača

Krstovača, stara sorta sa Srednjeg Istoka, bere se u septembru i izuzetno je otporna na prolećne mrazeve, a njeni plodovi mogu da se čuvaju do aprila. Najviše stabala ove sorte ima u jugozapadnoj Srbiji.

Izvor: Dobro jutro