Sunčani dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele. Iskusni pčelari strahuju da bi zbog ranog cvetanja bagrema paša mogla da podbaci.
Stručnjaci preporučuju da se pčelari prilikom izbora lokacija za postavljanje košnica oslanjaju na naučne smernice. Srđan Stanojević, koji već dvadeset godina bavi pčelarstvom u okolini Aleksinca, ističe da ne pamti da su pčele bila ovako aktivne tako rano u sezoni. Pre sedam godina su takođe rano počele, ali ne u ovolikoj meri, a tada su prinosi meda bili ispod proseka. Trenutno izražava zabrinutost zbog najavljenog zahlađenja.
„Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Takođe, pčele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskorišćenje bagremove paše, čak i kad bi ona odlično zamedila“, ističe neentuzijastično Stanojević.
Pčele mogu stradati tokom kasnih mrazeva
Pored mogućnosti da bagrem izmrzne zbog najavljenog zahlađenja, Srđana takođe brinu hladne noći i suša, koje mogu poremetiti proces medenja biljaka. „Na toplijim lokacijama bagrem se već rascvetao. Treba blagovremeno istražiti ovu biljku na različitim nadmorskim visinama. Veoma je važno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio“, dodaje Stanojević.
Stručnjaci napominju da ni pčele ni pčelari nisu naklonjeni blagim zimama, poput one koju smo nedavno imali. U takvim godinama, vegetacija rano počinje da raste i postaje podložna mrazevima. Nedavno, u mnogim delovima, prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, bilo je izmrzavanja bagrema, mada u manjem obimu u poređenju s prošlom godinom. Ovo se lako može pratiti putem njegovog razvoja na različitim lokalitetima.
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, pojašnjava ovaj problem nešto detaljnije. „Prošle godine bagrem je podbacio, dok je suncokretova paša bila prosečna. Lipova i livadska su bile nadprosečne, što nas je prijatno iznenadilo. Međutim, jako mali broj pčelara seli košnice na te paše, jer su jako ćudljive po pitanju medenja“, dodaje Živadinović.
Nezapamćena klima
U nastavku izjave, jasno je istakao da bi razvoj bagrema trebalo da kasni na visini. „Ako to nije slučaj, znači da je bagrem u niziji izmrzao i pokrenuo alternativne cvetne pupoljke. Oni su manji od pupoljaka na visinama, što nije normalno. Pčelarim 32 godine i samo jedne godine su ti drugi cvetni pupoljci pristojno zamedili, tako da se u njih pčelari ne smeju nikako uzdati. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da se otvara, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji“, naglašava stručnjak.
Najranije zabeleženo cvetanje dogodilo se 2017. godine, kada je bagrem procvetao 17. aprila, što je kasnije za sedam do devet dana u poređenju s ovom godinom. „Plašimo se kasnih mrazeva, jer dešavalo se da i krajem aprila imamo minus 8 stepeni. I ako ne bude mraza, a tokom cvetanja budu niske noćne temperature, paša će biti veoma slaba. Nažalost, to je sve češća pojava jer bagrem uglavnom noću stvara nektar. Da bi medio potrebna mu je noćna temperatura od najmanje 10-12 stepeni,“ istakao je on.
Pčele moraju jesti i posle bagremove paše
Optimističniji pčelari smatraju da su prošli periodi s negativnim temperaturama iza nas i da se ne očekuje da temperature padnu ispod nule. Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, izražava svoje mišljenje, ističući da je ovo neobično vreme i da je teško predvideti šta možemo očekivati. Veruje da eventualno niže temperature od oko pet ili šest stepeni, ako se i pojave, neće naštetiti pčelama. Ipak, naglašava da nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je u pravu, jer za svojih 40 godina iskustva u pčelarenju nikada nije doživeo slično proleće.
Trenutno, njegove pčele rade “punom parom” i izgledaju kao da su nekoliko nedelja starije. Savetuje kolege da nakon bagremove paše obrate pažnju da pčele ne ostanu bez hrane.
Nakon vrcanja bagrema, pčelari bi trebalo da osiguraju dovoljne zalihe meda za svoje pčele ili da pripreme alternativnu ishranu kako bi pčele mogle da premoste period do cvetanja suncokreta. Očekuje se da će period između bagremove i suncokretove paše biti oko dva meseca, što može dovesti do gladovanja pčela, što nije dobro ni za koga, pa ni za pčele.
Ako se strahovi pčelara obistine, ova godina bi mogla biti još jedna loša sezona za proizvodnju bagremovog meda. Prethodnu sezonu pamte kao potpuni neuspeh u ovoj paši za sve stacionarne pčelare, jer prvi bagrem nije medilo zbog loših vremenskih uslova. Samo oni koji su selili košnice u krajeve gde vegetacija kasnije kreće imali su bagremov med, i to u manjim količinama od proseka.
Stručnjaci preporučuju korišćenje tzv. SMS vaga pri izboru najboljih lokacija za pčelarenje, jer smatraju da bez njih danas nije moguće biti uspešan pčelar.
Izvor: AgroNews
