Pod okriljеm novosadskog Instituta BioSens implеmеntira sе projеkat LABOUR, koji za cilj ima razvoj urеđaja za tеrеnsku provеru da li jе biljni matеrijal gеnеtički modifikovan. Fond za nauku, unutar Zelenog programa saradnje između nauke i privrede, sprovodi projekt usmeren na četiri poljoprivredne kulture: soju, kukuruz, pšenicu i uljanu repicu.
Izvor: SremskaTelevizija
BioSens u borbi za zdravu hranu
Detekcija genetski modifikovanih organizama (GMO) ima izuzetan značaj u našoj zemlji, s obzirom da trenutno važeći zakonski propisi ne dozvoljavaju proizvodnju niti distribuciju genetski modifikovanog biljnog materijala. Ova zabrana odnosi se na promene u genetskom materijalu biljaka od interesa, koje se vrše tehnikama genetskog inženjeringa, posebno uvođenjem “stranog” gena radi postizanja željenih osobina, bilo da se radi o otpornosti na pesticide i insekticide ili povećanju prinosa.
Iako je GMO soja često istraživana i izložena javnosti, posebno zbog svoje dominacije na američkim i južnoameričkim poljima, važno je naglasiti da kukuruz, pšenica i uljana repica takođe mogu biti podložni genetskim modifikacijama. Time postoji rizik da na tržište stignu i genetski modifikovane verzije ovih kultura. Iako je moguće kontrolisati uvoz, postoji ograničenje jer se sve svodi na slučajno uzorkovanje materijala, koji se potom šalje u laboratorije specijalizovane za detekciju GMO. Ovakav pristup zahteva značajne napore u pogledu vremena i sredstava.
Izvor: Wikimedia Commons
Dr. Ivana Gađanski, viši naučni saradnik u BioSensu i lider projekta LABOUR, ističe da trenutno u Srbiji ne postoji efikasan način brze i terenske provere genetskog materijala kako bi se utvrdilo da li je reč o GMO. Razvijeni uređaj u okviru projekta LABOUR ima za cilj značajno olakšati rad svima, kaže ona. Kako poljoprivrednicima, tako i inspekciji, carinicima i drugim učesnicima u lancu snabdevanja. Naravno, dodaje ona, i krajnjim korisnicima proizvoda.
Sve potencijalne primene novog uređaja
Suština je, dakle, u stvaranju biosenzora koji bi se mogao koristiti direktno na polju. Pri tome bi bio brz i osnovno jednostavan kako bi ga mogao koristiti svaki poljoprivrednik, bez potrebe za prethodnim laboratorijskim iskustvom. Ovaj biosenzor ne bi bio ograničen samo na upotrebu semena, kako je trenutno uobičajeno. Umesto toga, on bi obuhvatio i druge delove posmatrane biljke, kao što su listovi ili cvetovi. Procenjuje se da bi, budući da ne zahteva kompleksne laboratorijske uslove, rezultati mogli biti dobijeni za manje od pola sata, možda čak i brže.
BioSens razvija sve komponente ovog budućeg uređaja,. Oni će uključivati delove gde će se genetički materijal, odnosno DNK, umnožavati putem molekularne biologije. Pritom će beleženje i očitavanje rezultata biti sprovedeno putem biosenzora od inovativnih nanomaterijala, kao što su grafen i maksi. Ovaj proces može se porediti, na primer, s detekcijom nivoa šećera u krvi.
Ovde treba istaći još nešto što je takođe izuzetno važno. Naime, metode koje BioSens razvija u okviru ovog projekta mogu se kasnije primeniti i za detekciju patogenih organizama u vodi, hrani, zemljištu. Tu je i potencijalna primena za razvoj testova za izazivače zaraznih bolesti, kao što je na primer korona virus. Takođe, mogu se prilagoditi i za primenu u kontroli sledljivosti proizvoda.
U prvoj fazi projekta, koja je trenutno u toku, radi se na tzv. dokazu koncepta koji će dovesti do formulisanja radnog prototipa uređaja. To se označava nivoom tehničke spremnosti u rangu 3-5. U narednom koraku, BioSens će, u saradnji s partnerom iz industrije, aplicirati za drugu fazu razvoja. Ona uključuje podizanje nivoa tehničke spremnosti, proizvodnju uređaja i, konačno, njegovu komercijalizaciju.
Izvor: Dnevnik
