Prof. dr Vladimir Crnojević, direktor istraživačko-razvojnog instituta „BioSens”, u Novom Sadu, dao je intervju za portal odrzime.rs. Tokom razgovora, istakao je važnost pametne poljoprivrede, naučnog napretka i silnim scientističkim specifičnostima.
„Pametna poljoprivreda treba da iskoristi savremene tehnologije iz različitih oblasti, kao što su veštačka inteligencija, nauka o podacima, nanotehnologije i novi materijali, kako bi odgovorila na izazove koje budućnost donosi,“ naglasio je dr Crnojević. „A najveći izazov budućnosti upravo jeste da obezbedimo dovoljne količine kvalitetne hrane, štiteći pri tome životnu sredinu.“
Arhitektura nove poljoprivrede
Dr Crnojević je istakao da zgrada nije obična jer predstavlja prvi objekat namenski izgrađen za jednu naučnu ustanovu u zemlji nakon četiri decenije. Ona je konstruisana prema najsavremenijim potrebama Instituta “BioSens”, pri čemu skoro dve trećine objekta čine laboratorije. Ove laboratorije omogućiće istraživanja koja će pružiti rešenja za buduće izazove, kao što su nanotehnologije, obrada velike količine podataka (Big Data), biotehnologije, informacione tehnologije itd. Sve ove oblasti su integrisane u jednoj zgradi, što je primer multidisciplinarnosti jedne institucije. Na ograničenom prostoru se sprovode različita istraživanja koja bi trebalo zajedno da ostvare sinergijski efekat.
„Projekat zgrade je od samog početka uzimao u obzir energetsku efikasnost, počevši od toga da se nalazimo u vodozaštitnom pojasu jednim delom objekta, vodilo se računa da se u što manjoj meri ugrozi životna sredina,“ naglasio je dr Crnojević. „Istovremeno, arhitektonska i konstrukcijska rešenja takođe su primenjena radi što veće uštede energije na funkcionisanje i održavanje zgrade. Imamo i dodatne planove u toj oblasti. Parking zgrade biće pokriven solarnim panelima, čime ćemo ne samo dodatno uštedeti energiju već i poslati jasnu poruku da savremena institucija, kao što je „BioSens” vodi računa o energetskoj efikasnosti i održivosti.“
Nauka i privreda rame uz rame u „BioSens“ institutu
Dr. Crnojević naglašava da pametna poljoprivreda treba da koristi modernu tehnologiju iz različitih oblasti, uključujući veštačku inteligenciju, nauku o podacima, nanotehnologije i nove materijale, kako bi se suočila s izazovima koje budućnost donosi. Jedan od ključnih izazova jeste eksponencijalni rast svetske populacije i povećana potražnja za visokokvalitetnom hranom. Zahtevi potrošača za svežim paradajzom tokom cele godine i kvalitetnim mesom postavljaju veliki pritisak na poljoprivredu. Sa druge strane, konvencionalna poljoprivreda suočava se s izazovom zasićenja, posebno glede upotrebe pesticida, herbicida, potrošnji vode i energije, što značajno utiče na degradaciju životne sredine.
U tom kontekstu, pametna poljoprivreda predstavlja napor da se pruže odgovori na ove zahteve. Cilj je obezbediti dovoljnu količinu kvalitetne hrane, istovremeno maksimalno štiteći životnu sredinu. Ovo je pokušaj da se usklade potrebe za proizvodnjom hrane i očuvanjem prirode, pružajući održiv i efikasan pristup poljoprivredi.
„Poljoprivreda je, po definiciji, uništavanje životne sredine. Kada je čovek postao stacionarni homo sapijens i počeo da se bavi poljoprivredom, tada je stvoren višak vrednosti i počelo je ugrožavanje životne sredine,“ naglasio je. „Forsiranjem uzgajanja jedne poljoprivredne kulture, jedne rase životinja – počelo je narušavanje biodiverziteta.“
Upravo iz tog razloga je važno da poljoprivreda današnjice i budućnosti ima svest o tome, smatra stručnjak. „Populacija, naravno, mora da se prehrani, ali mora i da živi u održivoj životnoj sredini. Zbog toga poljoprivreda, uz savremene tehnologije iz različitih domena, treba da dâ rešenja. Navešću konkretan primer koji to potvrđuje. Naime, najveći doprinos efektu staklene bašte daje metan koji stvaraju preživari. Verovali ili ne verovali, krave proizvode više štetnih gasova nego sve privrede sveta. A porast standarda u svetu neminovno znači i povećanu potražnju mesa. Rešenje za to je uvođenje novih tehnologija u proizvodnju veštačkog mesa. Sada je veliki izazov ubediti populaciju da takva vrsta ishrane predstavlja budućnost, koju nam donosi pametna poljoprivreda,“ dodao je.
Izvor: BizLife
