Prošle sedmice, ekipa „Bolje zemlje“ je obišla plantažu jabuke firme „ULO Fruit“ iz Majura nadomak Šapca. Na ovoj plantaži, koja se prostire na 45 hektara, pronašli smo redove i redove stabala raznolikih sorti, a zadesili smo se upravo u toku same berbe.
Vlasnica plantaže, Milada Lacmanović, porazgovarala je sa nama o asortimanu jabuka koje plantaža ima u ponudi. „ULO Fruit“ pod zaštitnom mrežom uzgaja Zlatni Delišes i Greni Smit (potonju sortu su marljive radnice „ULO Fruit-a“ upravo tada brale). Van mreže se na ovoj plantaži uzgajaju Ajdared, Crveni Delišes i izuzetno tražena sorta Gala.
Lacmanović je istakla da su sorte van mreže pretrpele najviše gubitaka tokom letnjih oluja, ali apostrofira da će dotične gubitke firma nadoknaditi putem osiguranja. Kako je navela, godina je bila izuzetno teška upravo zbog zaštite. Firma „ULO Fruit“ je primenila sve adekvatne agrotehničke mere zaštite, ali Lacmanović svakako naglašava da su cene preparata i prihrane znatno poskočile poslednjih nekoliko godina.
Od potencijalnih problema u poslovanju, Lacmanović je za naš portal navela da najviše „koči“ izvoz i otkup. Pozvala se na trenutnu nemogućnost direktnog izvoza proizvoda konkretno na rusko tržište. Navela je i Pravilnik o izvozu prema kome jabuke mogu da izvezu samo hladnjače sa kapacitetom od preko 500 tona. To, prema njenim rečima, guši male proizvođače. Pritom, dodala je i problem oko izvoza u Rusiju zbog trenutnog konflikta sa Ukrajinom, ističući prateće probleme oko nemogućnosti transporta i pada vrednosti rublje. Zaključila je mišlju da se otvaraju nova tržišta, pre svega prema Bliskom Istoku, koja su zainteresovana za srpsku jabuku.
Kako „ULO Fruit“ skladišti jabuke?
Tokom naše posete jednoj od najvećih majurskih plantaža, imali smo prilike da razgovaramo i sa stručnjakom za zaštitu pri kompaniji „Agrosava“ Nevenom Džopalić. Sagovornica nam je u detalj opisala kako se voćnjak tretira nakon berbe jabuka. Istakla je koji se preparati primenjuju za zaštitu i šta je ključno za prihranu tokom nadolazećih hladnih dana.
Reč nam je dao i tehnolog Stevan Smiljanić, pojašnjavajući nam u detalj kako „ULO Fruit-ova“ hladnjača sa kapacitetom od 10.000 tona funkcioniše. Istakao je da funkcioniše po principu ultra-niskog prisustva kiseonika (po čemu je firma i dobila ime). Po ULO principu, jabuke se skladište u sredini gde je prisustvo kiseonika ispod 1%, a ugljen-dioksida još manja.
U nastavku izjave, apostrofirao je da ceo proces, od branja do sortiranja, skladištenja i kasnijeg transporta, uključuje lokalnu radnu snagu. Zapošljene su pretežno žene iz obližnjih naselja – među kojima se našla i Pelka Milić. Ova osamdesetpetogodišnja radnica, iako je već u penziji, aktivno dolazi na posao i dan-danas. Smiljanić je sve radnike „ULO Fruit-a“ nazvao „jednom velikom porodicom“.
Prema njegovim rečima, prva klasa jabuka sa majurske plantaže odlazi na strana tržišta, pretežno u Rusiju, na Bliski Istok, i ka zemljama Zapada, dok jedan deo ostaje za domaće tržište. Druga klasa, istakao je, se koristi za proizvodnju domaćeg soka, potpuno prirodnog i bez aditiva.
Više o majurskim jabukama saznajte u sklopu priloga na YouTube kanalu „Bolje zemlje“!
