Setva pšenice je i dalje u toku. Aktuelni pljuskovi tu neće mnogo promeniti situaciju pošto je zemlja suva i ratari mogu lako nazad u polje. Međutim, kako tvrdi Petar Radić, stručni savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine, daleko je od toga da će i tada sve teći lagano. Zbog toga bi sledeća žetva, veli on, mogla da bude „veoma zanimljiva“.
„Mnogo se u javnosti licitira sa time koliko smo ove godine manje sejali pšenice, teško je to sa predvideti. Neki kažu 30 odsto neki i više od 50, čak 60 odsto. Ono što je sigurno je da se seje znatno manje, jer definitivno tu „nema matematike“ ali ni to nije najveći deo problema i neizvesnosti,“ veli Radić.
Razmena merkantilne pšenice i đubriva i dalje u toku
U nastavku izjave, Radić je apostrofirao da nije samo niska cena na domaćem tržištu ove godine navela srpske seljake da se odluče za druge opcije. Problem je i u tome što su, kako on navodi, oni koji su ipak zasadili pšenicu često zanemarili potrebne agrotehničke mere i osnovne poljoprivredne prakse.
„Đubrivo za pšenicu je skupo, i zbog toga će se ono mnogo manje baciti u zemlju. Uz to, seje se svoja proizvodnja a ne deklarisano seme pa će i zbog toga prinosi biti znatno manji. Koliko rodi, rodiće i to je to,“ naglasio je.
Trenutna inicijativa Vlade putem Robnih rezervi da ponudi poljoprivrednicima 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) u zamenu za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz planiranih za 2023. i 2024. godinu, verovatno neće doneti značajan rezultat.
„Cena pšenice na tržištu je katastrofa. Ljudi u Vojvodini ne znaju da li da prodaju ili da bace u Dunav i nahrane ribu, ili da čekaju. Pariret po kome se ta pšenica menja za đubrivo je izuzetno nepovoljan i ljudima se to isplati jednako kao i da je prodaju na berzi po ovoj žalosno niskoj ceni,“ veli Radić.
“Nemamo normalne paritete”
Republička direkcija za robne rezerve obavestila je da će kilogram mineralnog đubriva NPK moći da se zameni za 2,3 kilograma merkantilne pšenice iz žetve 2023. godine ili za 2,4 kilograma iz žetve 2024. godine. Takođe, može se zameniti za 2,8 kilograma merkantilnog kukuruza iz žetve 2023. godine ili za 2,9 kilograma iz žetve 2024. godine. Maksimalno će biti dozvoljeno dobiti 350 kilograma đubriva po hektaru za površine do 100 hektara.
„Davno smo mi pogubili normalne paritete. Poslednji put su bili u korist proizvođača osamdesetih godina prošlog veka. Tada je kilogram pšenice vredeo koliko i dva kilograma brašna ili četiri hleba. Ili se za osam kilograma pšenice dobijalo koliko i za kilogram žive vage mesa. A danas kifla košta koliko tri kilograma žita,“ dodao je Radić.
Izvor: 24 Sedam
