Domaća agrarna struka je pitala ključno pitanje: da li će lešnik biti kultura koja će srpskoj poljoprivredi doneti veliki profit u budućnosti? Ovo je pogotovo ključno zapitati se zbog manje razvijenih regija u Srbiji koje i te kako imaju uslove za uzgoj ovih orašastih plodova.
Prof. dr Zoran Keserović, ponet ovim pitanjem, posetio je kompaniju „AgriSerbia – Ferero Hazelnut Company“ u Aleksi Šantiću kod Sombora. Ova firma je inače srpski ogranak čuvenog italijanskog konditorskog giganta iz Pijemonta. Njen poslovni opseg uključuje proizvodnju lešnikovih sadnica, uzgoj lešnika, delimično i preradu tih plodova, te, što je ključno, prenos tehnologije na poljoprivredne proizvođače. Ovaj proces obuhvata uspostavljanje saradnje s proizvođačima, kao i otkup lešnika od njih.
Dolaskom kompanije “Ferrero”, zajednički tim je osnovan kako bi unapredio proizvodnju lešnika u Srbiji. Razvijena je jasna strategija za uzgajanje lešnikovih sadnica i plodova, uspostavljajući čvrste kooperantske odnose s drugim proizvođačima. Takođe, uvođenje nove mehanizacije i opreme za praćenje proizvodnje i prerade lešnika u Srbiji je označilo značajan korak napred. Keserović smatra da je ovaj projekat jedan od najuspješnijih u razvoju voćarstva u Srbiji.
Pri etabliranju ogranka „Ferrera“, počeo je proces formiranja najmodernijih matičnjaka vodećih sorti lešnika namenjenih proizvodnji sadnica. Ceo proces proizvodnje je sada potpuno mehanizovan. Sadnice se prodaju u kontejnerima, uključujući jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje sadnice, što omogućava sadnju do kraja maja. Pored visokog kvaliteta, garantuje se i sortna čistoća, što je ključno za ozbiljnu proizvodnju lešnika. Pritom, garantuje se i efikasno korišćenje mehanizacije, posebno tokom berbe plodova lešnika.
Lešnik „voćka budućnosti“
Srbija ima optimalne prirodne uslove za proizvodnju lešnika. No, i pored toga još uvek troši značajna sredstva na uvoz ovog proizvoda, naročito iz Turske. Dolaskom kompanije “Ferrero” i osnivanjem ćerke kompanije “AgriSerbia”, ostvaren je značajan napredak u primeni savremenih tehnologija i povećanju površina pod lešnicima. Projekat koji se realizuje uz podršku države i uz prisustvo “AgriSerbia” ima za cilj povećanje proizvodnje i izvoza. Pritom služi i da pozicionira Srbiju kao renomiranog proizvođača visokokvalitetnih lešnika na svetskom tržištu.
Od 2013. godine, kada su počeli evidentiranje podataka, površine pod lešnicima povećane su sa 2.369 hektara i proizvodnjom od 3.366 tona, na 4.922 hektara i proizvodnjom od 6.689 tona lešnika u 2020. godini, iako je i dalje potreban uvoz. Dostupno znanje, stručna podrška, logistička asistencija i kvalitetan sadni materijal koje pruža kompanija “AgriSerbia” su na raspolaganju svim zainteresovanim proizvođačima u Srbiji. Pored toga, mogu se osloniti na podršku državnih i evropskih agrarnih fondova. Osim što je deficitarna berzanska roba na globalnom nivou, lešnik je i otporniji na bolesti i štetočine, ima bolju transportabilnost i duži rok trajanja, što čini ovu voćnu vrstu izuzetno atraktivnom za budućnost.
Raznovrsnost tipova zemljišta i dostupnost vode za navodnjavanje širom Srbije pružaju povoljne uslove za uzgoj lešnika. Investicione troškove za ovu kulturu smatraju manjim u odnosu na većinu drugih voćnih vrsta, a uticaj klimatskih faktora na proizvodnju je manji. Dodatno, lešnik se odlikuje dobrim transportom i mogućnošću dužeg skladištenja plodova, što doprinosi ekonomskoj isplativosti. Jedini izazov može biti činjenica da lešnik počinje da donosi plod tek u trećoj ili četvrtoj godini nakon sadnje. Komercijalna berba nastupa nakon pet godina, dostižući punu rodnost sa sedam, osam ili devet godina. Međutim, dugovečnost lešnika, sa životnim vekom od 60 do 70 godina i periodom plodonosnosti od 50 do 60 godina, nadoknađuje ovaj izazov.
Izvor: Dobro jutro
