Nakon dužeg perioda suše, proteklih dana u Srbiji su zabeležene značajnije padavine koje su donekle osvežile iscrpljeno zemljište. Iako ove padavine predstavljaju olakšanje za poljoprivrednike, postavlja se pitanje koliko su one zaista dovoljne da obezbede stabilan početak jesenjih poljoprivrednih radova, posebno setve ozimih kultura.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), najveće količine kiše zabeležene su u Vojvodini, gde je u okolini Subotice palo oko 35 litara kiše po kvadratnom metru. U centralnoj Srbiji, kao što je područje oko Kragujevca, palo je oko 25 litara, dok je u istočnom delu zemlje, posebno u okolini Negotina, zabeleženo skromnih 15 litara po kvadratnom metru. Ovi podaci ukazuju na značajne regionalne razlike u količini padavina, što dodatno komplikuje procenu uslova za poljoprivredne radove u različitim delovima zemlje.
Padavine dobar znak, ali…
Iako ovi podaci izgledaju ohrabrujuće, dugotrajna suša koja je prethodila kišama ostavila je dublje posledice na plodnost zemljišta. Vlažnost tla jeste poboljšana, ali poljoprivrednici se suočavaju s pitanjem da li su ove padavine dovoljne da omoguće uspešnu setvu. Suša je izazvala promene u strukturi zemljišta, koje često zahteva duže i intenzivnije padavine kako bi se plodnost potpuno povratila. Zbog toga, u oblastima koje su dobile veće količine padavina, poput Vojvodine i zapadne Srbije, vlažnost tla je dostigla optimalan nivo, pa poljoprivrednici s više optimizma planiraju jesenje radove.
Međutim, u istočnoj Srbiji, gde su padavine bile skromne, poljoprivrednici su i dalje u neizvesnosti. Bez dodatnih kiša u narednim danima, setva bi mogla biti ozbiljno ugrožena, a priprema zemljišta otežana. Ove regionalne razlike ukazuju na izazov s kojim se poljoprivreda suočava u vremenu sve izraženijih klimatskih promena.
Klimatske promene postavljaju sve veće izazove pred poljoprivrednike. Stručnjaci upozoravaju da su neregularni vremenski obrasci, sa produženim sušnim periodima i intenzivnim, ali kratkotrajnim padavinama, postali novi standard. To postavlja pitanje da li su trenutne padavine dovoljne da nadoknade štetu koju je suša nanela zemljištu.
Zbog ovih promena, uspeh u poljoprivredi u sve većoj meri zavisi od pravilnog planiranja, upotrebe resursa kao što su voda i moderne tehnologije, kao i od prilagođavanja novim klimatskim uslovima. Adaptacija i inovacije postaju ključni za preživljavanje sušnih perioda i očuvanje prinosa. Iako su padavine donele osveženje, ostaje otvoreno pitanje da li su one dovoljne za dugoročan oporavak zemljišta ili predstavljaju samo privremeno olakšanje u borbi sa sve učestalijim klimatskim ekstremima.
Izvor: Poljoprivrednik
