Obećanja Vlade Srbije, potvrđena sporazumom sa Ministarstvom poljoprivrede za ovu i sledeću godinu, realizuju se delimično i usporeno, što izaziva nezadovoljstvo među poljoprivrednicima. Prema navodima proizvođača, do sada je isplaćeno oko 50% podsticaja za seme za ovu godinu. Iako je subvencija smanjena sa 17.000 dinara na 10.000 dinara po hektaru, poljoprivrednici su prihvatili ovu sumu kako bi što pre dobili deo novca i smanjili dugove nastale usled suše.
Cena semena kukuruza, koje će se sejati na proleće, već je porasla, pa sada za hektar iznosi između 21.000 i 30.000 dinara, zavisno od kvaliteta. Ova poskupljenja su očekivana, ali reakcija Vlade u smislu pregovora sa semenskim kućama izostaje. Istovremeno, Radna grupa za uređenje berze i izdavanje robnih zapisa još nije počela sa radom, a nisu održani ni sastanci u Ministarstvu poljoprivrede povodom pravilnika za seme za narednu godinu.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednih proizvođača Srbije, Goran Filipović, obratio se za reč. Izjavio je da isplata obećanih 10.000 dinara za seme, nakon što se poljoprivrednici odreknu prava na žalbu, traje sporo. Ali bi, kako on veli, trebalo da bude završena do kraja godine. Naredne godine planirano je da osnovna subvencija iznosi 18.000 dinara po hektaru i da bude isplaćena do 31. marta, dok bi javni poziv za podsticaj za seme trebalo da bude objavljen 1. aprila.
Poverenje u čelnike Vlade sve manje i manje
Problem povraćaja akcize na dizel takođe ostaje nerešen. Povraćaj od 50 dinara po litru dizela otežan je zbog problema sa registracijom računa u sistemu e-agrara. Uklanjanje pune akcize na gorivo, koje su poljoprivrednici tražili, nije moguće zbog ograničenja nametnutih od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Veliki izazov predstavljaju i nagomilani dugovi poljoprivrednika prema PIO fondu, koji ukupno iznose oko 320 milijardi dinara. Tokom prošlogodišnjih protesta traženo je da se dugovi otpišu. Ali je ponuđena samo mogućnost otplate na rate, što poljoprivrednici nisu prihvatili zbog finansijske iscrpljenosti. Vlada tvrdi da ne može odmah da otpiše dug zbog obaveza prema MMF-u. Pak sa druge strane, poljoprivrednici ističu da nisu u mogućnosti da plaćaju čak ni kamate.
Problem zdravstvenog osiguranja dodatno komplikuje situaciju. Poljoprivrednici koji ne plaćaju doprinose nemaju pravo na lečenje u državnim ustanovama, dok privatne zdravstvene usluge postaju neizbežno skupe. Ovako složena situacija pokazuje duboke probleme u sektoru poljoprivrede, gde su obećanja vlasti često nesprovedena u delo, a proizvođači prepušteni sami sebi.
Izvor: AgroTV
