Šta je potrebno da bi se čovek bavio stočarstvom?
Pre svega vrednoća, rad, posvećensot, ljubav i da čovek prosto oseća životinju, da bude human prema njoj.
Vrši se povraćaj troškova veštačkog osemenjavanja goveda: Evo kako da se prijavite!
Ovo je priča o dvojici sjajnih ljudi jedan je star , jedan je mlad, ali obojica imaju to nešto što je potrebno.
Mitrović Ljubiša, iz Donje Rače, je primer čvrstog karaktera i želje za životom. On nije veliki stočar, ali je prava osoba. Zamislite čoveka koji je imao rak hipofize, najtežu bolest koju možete da zamislite, zatim je išao na najtežu operaciju koju možete da zamislite i tako operisan, on brine o deset krava i muze ih svakodnevno.
Čovek u penziji , bio je na na ivici smrti, ali on ima snage da i dalje svakog jutra ustaje i brine o svojim životinjama koje obožava. Mi smo svedoci te neverovatne veze koja se uspostavi između stočara i životinje. Onn muze kravu, a krava ga liže po kosi, kako bi to inače radila teletu. Time se odmah vidi kada neko čovečno postupa sa životinjama.
Stočari nezadovoljni zbog kašnjenja subvencija: Oglasila se i Uprava za agrarna plaćanja!
– Svako jutro ustanem rano da bih pomuzao krave – kaže Ljubiša Mitrović. – Ja živim za krave. Moja žena se ljuti i kaže da ih prodam, a ja kažem “dok budem živeo one će rikati”.
– Čovečno postupanje prema životinji je važno – dodaje on. – Životinja uvek gleda da to vrati, ali ove grdne kravice ne mogu da vrate koliko se ulaže u njih. Daju 30 litara mleka dnevno.
Na pedesetak kilometara od Donje Rače je drugi stočar, Nikola Arsenijević u Vlaškom Dolu. On je srpski poljoprivrerednik kakav bio trebalo da bude, stasit, visok, plav, pametan i vredan dečko. Porodica Arsenijević spada, u najveće stočare Vlaškog Dola i okoline sa 40 grla na muži. Zanimljivo je da i on drži drže holnštajne, kao i Ljubiša Mitrović. Njegove krave su samo privremeno tokom zime na vezu, a tokom celog leta se nalaze na ispustu. Šta je ono što pokreće mladog čoveka, koji je ušao u dvadesete da se bavi ovim poslom.
Saveti profesionalca: Ispričao nam je odlične trikove za dobar voćnjak!
– Ja imam želju da ostanem ovde u mojem selu i da napredujem – kaže Nikola Arsenijević. – Planiram da nabavim i krmače prasilje. Znači, namera mi je da ostanem tu, ali je volja posustaje jer ne oseća se toliko taj naš rad koji ulažemo kroz finansije.
Imamo jednog starijeg, iskusnog stočara, i mladog čoveka, ali šta su problemi ? Šta je ono što je važno, za selo, kada posmatramo dva sela u centralnoj Srbiji, Donju Raču i Vlaški Dol? Šta ljudima nedostaje da rade ovaj posao? Sa kojim problemima se susreću?
Odgovore na ta pitanja, kroz razgovore sa ova dva čoveka, možete pogledati na snimku ispod…
