Osnovno đubrenje voćaka spada među ključne agrotehničke mere koje se sprovode u fazi mirovanja vegetacije, obično tokom jeseni. Ova mera pozitivno utiče na plodnost i strukturu zemljišta, omogućava optimalan rast vegetativne mase i doprinosi otpornosti voćaka na niske temperature, bolesti i štetočine, čime se povećava kvalitet i rodnost plodova. Ljiljana Gvozdić, dipl. inž. poljoprivrede iz PSSS Beograd, ističe da je najbolje sprovesti đubrenje prema preporukama dobijenim nakon analize zemljišta.
Preporučljivo je uzeti uzorke zemljišta iz slojeva od 0-30 cm i 30-60 cm, pri čemu prosečan uzorak treba da iznosi oko 1 kg. Rezultati analize, zajedno s analizom lisne mase tokom godine, pomažu u preciznom određivanju tipa i količine hraniva koje će se dodati. Ako se izostavi analiza, dodavanje hraniva može se sprovesti prema prosečnim normama, ali je tako nešto manje precizno i može uticati na učinkovitost đubrenja.
Obavite đubrenje odmah!
Jesenje đubrenje je ključno, jer se tokom vegetacije značajan deo hraniva troši za razvoj plodova, lisne i drvne mase, čime se smanjuje njihova koncentracija u zemljištu. Unošenjem hraniva tokom jeseni obezbeđuje se da biljke imaju dovoljno nutrijenata na početku naredne vegetacione sezone. Đubrenje se sprovodi korišćenjem mineralnih i organskih đubriva. Mineralna đubriva obično sadrže fosfor i kalijum u većoj meri, dok se azot dodaje u minimalnim količinama ili ga uopšte nema. Doziranje mineralnih đubriva kreće se od 400 do 800 kg po hektaru, a zavisi od starosti zasada i načina đubrenja – da li je raspoređeno po celoj površini ili samo oko stabala.
Kada je reč o organskim đubrivima, najčešće se koristi stajnjak, ali je važno da bude zgoreo ili poluzgoreo. Najbolji efekat daje goveđi stajnjak, ali se mogu koristiti i đubriva drugih životinja ako su odgovarajuće pripremljena. Kompost se takođe može koristiti kao organsko đubrivo. Unošenje stajnjaka ima dvostruku funkciju. Naime, osim obogaćivanja zemljišta hranivima, pospešuje razvoj zemljišnih mikroorganizama koji pomažu voćkama da lakše usvajaju hranljive materije iz zemljišta. Na taj način se poboljšava struktura zemljišta i povećava otpornost voćaka na hladne zimske temperature. Efikasnost organskog đubriva je veća u jesen, mada se može dodavati i kasnije tokom zimskog perioda mirovanja.
Nakon što se hraniva rasture, sledi njihovo unošenje u zemljište. Ovaj proces se radi na dubini koja zavisi od korenovog sistema i starosti zasada. Ako se ne obrađuje cela površina, preporučljivo je okopati samo oko stabala. Ova obrada doprinosi boljem usvajanju hraniva i omogućava voćkama lakši rast i razvoj u narednom vegetacionom ciklusu.
Izvor: Dobro jutro
