Dragačevski mesečar, stara, autohtona sorta krompira se još retko gde uzgaja. Ali kako stoje stvari, to se vrlo brzo menja, i to na bolje. Zahvaljujući profesoru Zoranu Broćiću sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i porodici Koturović iz okoline Dragačeva, interesovanje za proizvodnju krompira ponovo raste i pronalazi svoje mesto u proizvodnji.
Profesor Broćić ističe da se slika proizvodnje krompira u Srbiji menja u odnosu na tradicionalni obrazac. Ranije se smatralo da je krompir biljka koja uspeva u prohladnim klimatskim uslovima i na brdsko-planinskim terenima, ali u poslednje vreme sve više se proizvodnja seli u ravničarske oblasti, što je posledica ekonomskih faktora. Nedostatak radne snage, ograničene površine za gajenje krompira i mogućnost navodnjavanja predstavljaju izazove u tradicionalnim proizvodnim područjima. U ravnicama je primena agrotehnike olakšana, ali kvalitet krompira može biti nešto lošiji.
Da, treba da overite Dragačevski mesečar. Ozbiljni smo.
Pored uticaja spoljnih faktora, izbor odgovarajućeg sortimenta igra ključnu ulogu. Kako objašnjava profesor Broćić, razlika između industrijskog i baštenskog krompira može biti značajna, a jedan od ključnih faktora su sorte krompira koje se uzgajaju. Ono što je karakteristično za savremenu masovnu proizvodnju jeste kontinuirana promena u izboru sortimenta.
„Svake godine se uvode 3-4 nove sorte,“ naglašava Broćić. „Neke su se odomaćile, dugo traju, ali uglavnom proizvođači vole da uzmu sorte koje postižu visoke prinose 60, 70, pa i 80 tona. Često te sorte nemaju zadovoljavajući kvalitet, pre svega upotrebni. U tom procesu selekcije se uglavnom gube neka svojstva, upravo ta konzumna. Često potrošači kažu nije to onaj krompir koji sam ja jeo kod moje bake, kod mog dede“.
Nažalost, kada je reč o proizvodnji sopstvenog semena, nemamo čime da se pohvalimo, pa se seme krompira uglavnom uvozi iz Holandije ili Nemačke, rekao je.
Broćić je dodao da su, osim sorti koje su odomaćene poput Dezire Kennebek, pre 3-4 godine uspeli da ozdrave jednu staru autohtonu sortu i nazvali su je Dragačevski mesečar. Rekao je da su je pronašli u jednom selu, Gornji Dubac, u Dragačevu, gde je porodica Koturović dugo to negovala, ali se praktično izgubila iz proizvodnje. Objasnio je da je u poslednje tri godine preko 500 ljudi imalo priliku da to gaji u svojim baštama i da testira. Rekao je da je odgovor bio vrlo pozitivan i da je to bila ona stara sorta, kvalitetna. Takođe je naveo da su ljudi koji pamte, koji su nešto stariji od njega, izrazili zahvalnost rekavši: “E baš vam hvala, profesore, što ste očuvali ovaj mesečar”.
„Hteli bi da napravimo brend“
Dragačevski mesečar pokazuje izuzetnu otpornost na najčešća oboljenja krompira zbog svoje izrazito brze vegetacije. Ova sorta ne stigne da uđe u sezonu kišnog perioda kada listove obično napada plamenjača. Iako je napadnut od strane krompirove zlatice, preporučuje se ručno uklanjanje.
Ova sorta se opisuje kao rana, s visokokvalitetnim krtolama i odličnom sposobnošću skladištenja. Pogodna je za rani uzgoj kako na otvorenom terenu, tako i u zaštićenom prostoru. Već nakon 45-50 dana od nicanja može se očekivati proizvodnja 300-400 grama mladih krompirića po biljci. Kora duguljastih krtola je crvena, glatka i tanka, bez prisustva krastavosti. Glavna karakteristika ove sorte je visok sadržaj antioksidanasa.
„Naša ideja je da napravimo nekakav brend, možda za etno turizam, za ove hobiste koji vole. A ona je jako pogodna i za ranu proizvodnju i za plastenik. Mislim da će tu naći svoje mesto. Možda neće biti masovno rasprostranjena kao neke druge sorte, ali da imamo nešto što je sve očuvalo kod nas i što će možda zaživeti u sledećim decenijama,“ naglasio je Broćić.
Izvor: AgroTV
