Azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) predstavljaju ozbiljnu pretnju voćarima i vinogradarima. Potiču iz Japana i prvi put su u Evropi zabeležene 2010. godine. Dok neke mušice naseljavaju prezrelo voće, ženke mogu polagati jaja u tek sazrele ili zrele plodove, pa larve mogu biti prisutne i u voću koje se iznosi na tržište. Ove mušice preferiraju tamnije plodove tanke pokožice, dok debela pokožica svetlijih plodova može da ih odbije.
Poseban nadzor i rano otkrivanje
Na veće udaljenosti, ove mušice se šire transportom plodova, dok s voćke na voćku i iz zasada u zasad prelaze letenjem. One su među retkim štetočinama koje se ne prenose sadnim materijalom, jer prvenstveno napadaju plodove.
U našoj zemlji, ova mušica je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zato se sprovodi poseban nadzor da bi se rano otkrila, kontrolisala, i smanjile ekonomske štete na voću poput slatkih višanja, breskvi, šljiva, borovnica, jagoda, malina, kupina, smokava, jabuka, krušaka i vinove loze. Takođe su otkrivene u plodovima zove, divlje kupine, džanarike i drugih divljih vrsta.
Od 12 do 16 generacija godišnje
Odrasle mušice su veoma male, dugačke nešto više od tri milimetra. Polovi se razlikuju po izgledu – mužjaci imaju tamne pege na prednjim krilima, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu. Jaja su bela i retko duža od pola milimetra, larve su beličaste, a lutke crvenkastosmeđe. Jedna ženka može položiti oko 600 jaja tokom svog životnog ciklusa. U isti plod može položiti jaja nekoliko ženki, pa se u jednom plodu može hraniti 60 do 70 larvi.
U našoj zemlji, u idealnim uslovima, ova mušica može imati 12 do 16 generacija godišnje, a životni ciklus traje sedam do osam dana. Prezimljuju odrasle jedinke na zaštićenim mestima, a ženke postaju aktivne nekoliko dana pre mužjaka, izlazeći iz skrovišta na temperaturama iznad 10 stepeni Celzijusa. Optimalne temperature za njihov razvoj su između 20 i 30 stepeni, dok na temperaturama iznad 30 stepeni mužjaci postaju sterilni.
Izvor: Stockvault
Ženke su aktivne tokom cele vegetacije, neprekidno tražeći plodove koji sazrevaju. Poznate su kao štetočine zdravih i neoštećenih plodova sa tankom pokožicom. Koriste izuzetno nazubljenu legalicu da zarežu pokožicu, ispod koje polažu jaja. Larve se razvijaju unutar plodova, gde su praktično nedostupne hemijskim preparatima.
Suzbijanje Drosophilae Suzukii prirodnim putem: Klopke umesto hemije
Ova štetočina može pričiniti velike štete na voću neposredno pre i posle berbe, jer se iz jaja skrivenih ispod pokožice transportuje u druge krajeve, gde larve nastavljaju da prave štetu. Plodovi postaju mekani, gube tržišnu vrednost, brzo propadaju, i bivaju naseljeni sekundarnim parazitima (gljivama i bakterijama), uzrokujući trulež i stoprocentne štete. Drozofilu treba pratiti od aprila do oktobra, iako se može registrovati i ranije. Voćnjaci posebno ugroženi su zasadi jagoda, trešanja, malina, kupina, borovnica, vinove loze, breskvi, nektarina i kajsija.
(dostupno za korišćenje uz remiksovanje i konverziju originala)
Zbog napada na zrele plodove, hemijska zaštita nije dozvoljena. Najefikasnije su klopke sa atraktantima koji privlače mušice i uništavaju ih. Klopke se prave od plastičnih flaša u koje se ulije atraktant.
Pre sezona izlovljavanja, treba ukloniti sve biljne delove i ostatke plodova u kojima mušica može prezimeti i spaliti ih. Plodove u vegetaciji, u kojima su otkrivene larve, takođe treba uništiti. Korov i biljne vrste koje mogu biti domaćini mušicama treba ukloniti sa ivica parcela.
Izvor: Wikimedia Commons
Efektivni insekticid od vina i sirćeta
Atraktant za klopke se priprema od po jednog i po decilitra crnog vina i jabukovog sirćeta, uz nekoliko kapi deterdženta za sudove. Na flaši se izbuši nekoliko otvora prečnika oko četiri milimetra kroz koje mušica ulazi, ali ne može izaći. Flaše se postavljaju na razmaku od dva-tri metra po ivicama voćnjaka, i na pet metara unutar zasada. Atraktant traje najduže nedelju dana, pa flaše treba redovno prazniti i puniti novom mešavinom.
Izvor: Dobro jutro
