Džem od šipurka je omiljena poslastica mnogih zbog svog slatko-kiselog ukusa, lekovitosti i visokog sadržaja vitamina C. Njegova priprema je kompleksna i zahteva dosta vremena i pažnje. Violeta Živković iz Šantarovca godinama pravi ovaj džem na tradicionalan način, koristeći samonikle, nezagađene plodove šipurka koji se beru od kraja septembra do novembra. Ona ističe da u džem ne dodaje konzervans, čime čuva njegov prirodan kvalitet.
Proces pravljenja džema počinje čišćenjem šipurka od prljavštine i stavljanjem u zamrzivač kako bi omekšao. Zatim se plodovi peru, čiste od kapica i kuvaju ceo dan uz dodavanje vode, dok ne postanu sasvim mekani. Nakon toga, plodovi se miksiraju i pasiraju ručno, kako bi se odstranile kožice i semenke. Ceđenje kroz rešetke ponavlja se tri puta kako bi se uklonile i najsitnije dlačice iz ploda. Ovaj deo procesa zahteva brzinu, jer se šipurak steže ako se ohladi.
Džem od šipurka – i dalje vredi
Kada se dobije tečna masa, prelazi se na novo kuvanje uz dodavanje šećera. Ovo traje nekoliko sati i zahteva stalno mešanje. Iako danas koriste mešalicu, ranije je sve rađeno ručno. Gotov džem se sipa u prethodno zagrejane tegle, koje se zatim zatvaraju i ostavljaju na hladnom mestu. Violeta uvek koristi nove tegle i poklopce kako bi obezbedila higijenu i kvalitet.
Danas, mnoge domaćice koriste gotov koncentrat za pravljenje džema, što značajno skraćuje proces. Međutim, Violeta insistira na starim metodama, smatrajući da je džem od svežih plodova neuporedivo bolji. Ovaj dugotrajan proces, iako zahtevan, daje proizvod vrhunskog kvaliteta koji njena porodica obožava. Uz svekrvu, koja joj pomaže, Violeta proizvodi džem i za prodaju. Tegla ovog domaćeg proizvoda košta 800 dinara, a kilogram svežeg šipurka na tržištu se kreće između 120 i 200 dinara.
Iako je pravljenje džema od šipurka mukotrpno, njegova lekovitost i tradicionalni ukus čine ga vrednim truda. Violeta ističe da je zadovoljstvo njene porodice, ali i kupaca, najbolja nagrada za uloženi trud.
Izvor: Dobro jutro
