Beograđanka Dragana Bokan, viši fizioterapeut u penziji i izvrstan poznavalac sveta biljaka, veli da je dženarika idealna za namaze – slane. Ova autorka više knjiga recepata i posvećeni mali proizvođač u detalj je pojasnila kako ova sorta šljive, em sitna em ukusna, može da služi za spravljanje nekih od najinteresantnijih recepata na domaćem tržištu.
„Ja sve pravim odokativno, kod mene ne postoje recepti. Zavisi od toga šta imam i koliko imam. Crveni luk se isecka i stavi u šerpu na prazno da pusti tu svoju vodu, onda se doda žuti šećer i džanarika koja je prethodno skuvana i ispasirana. Stavim crvenu dženariku uz crveni luk, a od žute mešam sa bundevom i pomorandžom i pravim slatki namaz. Ovo je kao čatni“ naglasila je Bokan.
Njeni recepti sadrže mnogo prirodnih sastojaka, od raznovrsnih gljiva do pomenute dženarike. „Možda je pola pola, uglavnom kad naiđem na džanariku jer je nema stalno, skuvam je, propasiram i ostavim u zamrzivač. Pa kad nađem crveni luk onda ga dodam i pravim namaz”, istakla je ona.
Pomenuti namaz, inače slani, ide uglavnom sam, premazan preko hleba. Međutim, Bokan navodi da to ne mora nužno uvek da bude slučaj. „Uglavnom ga jedem kao namaz, samo na hleb. Može da se pomeša i sa sirom, a odlično ide uz piletinu i ostala mesa“, dodala je Bokan.
Dženarika, detaljnije
No, porazgovarajmo malo o ovoj sorti šljive. Dženarike (cherry plum) su plodovi biljke Prunus cerasifera, koja pripada rodu Šljiva (Prunus) i porodici Ruža (Rosaceae). Na nekim mestima poznate su i kao šljiva ranka. Ova vrsta obično raste do visine od 6 do 15 metara, i može izgledati kao veliki žbun ili manje drvo. Dženarike su među prvim drvećem koje cveta u umerenim zonama Evrope, sa finim belim cvetovima koji se pojavljuju sredinom ili krajem februara.
Listovi Prunus cerasifera su elipsastog oblika, zeleni, i dugi između 4 i 6 centimetara. Najvažniji i najukusniji deo biljke je plod, koji je loptast, žute ili crvene boje, prečnika 2-3 centimetra. Mesnati deo ploda je sočan i sladak sa blagom kiselom notom, prekriven sjajnim omotačem. Koštica se ponekad lako uklanja, u zavisnosti od sorte dženarike.
Drvo Prunus cerasifera je poznato po svojoj visokoj plodnosti, sa odraslim drvećem koje može dati 200-300 kilograma plodova. Ova vrsta raste brzo i može opstati u raznim predelima, veruje se da potiče sa Balkana i rasprostranjena je u mnogim delovima Evrope i na Bliskom Istoku.
Dženarike su bogate korisnim sastojcima poput vode, vlakana, šećera i proteina. Sadrže vitamine C, A, B4, B9 i K, kao i pektin, organske kiseline, kalcijum, fosfor, magnezijum i druge minerale.
Pravilan uzgoj
Prema preporukama stručnjaka, preporučuje se sadnja biljaka koje pripadaju različitim sortama radi postizanja uspešnog oprašivanja i oplodnje. Sadnice dženarike obično se sade na rastojanju od 6 x 4 metra, ali ovi parametri mogu biti prilagođeni u zavisnosti od specifičnih uslova u vašoj bašti. Preporučuje se zalivanje drveća dve nedelje pre sazrevanja plodova. Dženarike nisu naročito podložne bolestima, te se ne nalažu posebne mere zaštite u tom pogledu.
U nekim slučajevima, mlada stabla mogu biti napadnuta biljnim vašima. U prvim godinama, biljka raste velikom brzinom i otporna je na hladnoću i sušu. Može rasti na različitim vrstama zemljišta. Prunus cerasifera brzo daje plodove. Dženarike se beru padanjem ili ljuljanjem drveta, a pre toga je potrebno očistiti oblast oko drveta od korova i otpadaka. Radi lakšeg sakupljanja plodova, može se postaviti najlon ili platno. Među prikupljenim dženarikama se odstranjuje nekvalitetan materijal, dok se preostali koristi po želji.
Izvori: Dobro jutro, Bonapeti
