Jedna od najstarijih bolesti vinove loze pod nazivom “eska” veoma je složena bolest vinove loze. Unutrašnja trulež čokota koja izaziva sušenje vinove loze samo je jedan od simptoma ove bolesti. Kako ne postoje hemijski preparati koji bi suzbili i sprečili širenje bolesti, najvažnija je dobra preventiva tokom rezidbe vinograda.
Kako prepoznati bolest
“To je bolest starih vinograda, mada mogu biti zaraženi i mladi čokoti od 2 do 5 godina. Na mladim vinogradima ako dođe do infekcije, simptomi se vide mnogo godina kasnije jer parazit sporo napreduje. Uzročnici sušenja vinove loze su patogene gljive koje nanose velike ekonomske štete u vinogradarskoj proizvodnji” kaže za Bolju zemlju mast. inž. polj. za zaštitu bilja Gordana Cvetković.
Prvi simptomi koji se javljaju na zaraženom čokotu su promena boje na listovima, zato je važno da vinogradari redovno obilaze svoje vinograde.
“Na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled “Tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši. Posledice mogu biti vidljive na svim organima čokota” kaže naša sagovornica.
Ova bolest vinove loze javlja se u dva tipična oblika: u hroničnoj formi kao degradacija lišća i u akutnoj formi kao brzo sušenje ili smrt celog čokota.
“Ukoliko biljka sa simptomima na listovima preživi nekoliko godina bolest eske je prešla u hroničnu fazu. Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može izostati, ali moguće je da će se opet pojaviti nakon jedne ili dve godine. Na čokotu se mogu pojaviti uzdužne pukotine. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega nastupa akutna apoplektična faza. Za vreme toplih letnjih meseci nastupi iznenadno sušenje. Istovremeno se suše lastari, bobice na grozdu smežuravaju i na kraju se čitav čokot osuši” objašnjava Gordana Cvetković.
Sve promene koje nastaju na listovima i na spoljašnjem izgledu nastaju zbog bolesti koja se nalazi u unutrašnjosti čokota.
“Na preseku stabla vide se različite promene. Oboleli čokoti normalno započinju rast i razvoj, cvatnje i oplodnja se ničim ne razlikuje od zdravih biljaka, a prve neželjene promene su vidljive tek u toplim letnjim mesecima. Meteorološki uslovi utiču na razvoj apopleksije, a pojedinih godina simptomi na zaraženim čokotima mogu izostati ili biti prikriveni” rekla je naša sagovornica.
Mere zaštite
Jedina mera zaštite vinove loze od ove bolesti je dobra preventiva, jer za sada ne postoje preparati koji bi mogli da spreče ovu bolest i njeno širenje.
“Prva preventivna mera protiv apopleksije je sadnja sertificiranih loznih kalemova. Podizanje novih vinograda je uglavnom na površinama na kojima rastu šume, stari voćnjaci ili stari vinogradi, pa je potrebno nakon krčenja “odmarati” zemljište 2-3 godine. Ostale preventivne mere obuhvataju premazivanje rana od rezidbe zaštitnim voćarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku, a u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda” savetuje Gordana Cvetković.
Kako je uzročnik bolesti patogena gljiva, glavni način na koji se ona prenosi u vinograd jeste makazama prilikom rezidbe. Da bi se sprečio prenos bolesti potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat, odnosno makaze. Obavezna dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom, čist ili uz dodatak kalijum permanganata.
