Med, jedna od najcenjenijih prirodnih namirnica, suočava se s ozbiljnim problemom falsifikovanja, što ugrožava i potrošače i poštene proizvođače. Falsifikovanje meda podrazumeva dodavanje jeftinijih supstanci poput sirupa od pirinča, kukuruza ili šećerne repe, čime se smanjuju nutritivne i lekovite vrednosti proizvoda. Ovakav med često naizgled deluje kao prirodan, ali njegove kvalitativne osobine su značajno oslabljene.
Evropska komisija je alarmirala javnost izveštajem koji pokazuje da je skoro polovina uzoraka meda na tržištu Evrope falsifikovana. U Srbiji, zemlji s dugom tradicijom pčelarstva, situacija nije bolja. Nedovoljna kontrola tržišta i nelojalna konkurencija omogućavaju plasman lažnog meda u prodavnicama i na pijacama, čime se ugrožava ugled domaće proizvodnje i poverenje potrošača
Ne uzimajte med ako nije 100% prirodan!
Potrošači mogu prepoznati falsifikovani med koristeći nekoliko jednostavnih metoda. Cena može biti prvi indikator – značajno niža cena od tržišnog proseka često ukazuje na falsifikat. Tekstura i viskoznost su takođe važni: pravi med je gust i sporije teče, dok lažni može biti vodnjikav. Kristalizacija je još jedan znak kvaliteta, jer pravi med prirodno prelazi u čvrsto stanje s vremenom, dok falsifikovani ostaje tečan. Jednostavni kućni testovi, poput kapi meda na papiru, mogu otkriti dodatnu vodu, dok pažljivo čitanje deklaracija pomaže u identifikaciji proverenih proizvođača i proizvoda s oznakama kvaliteta.
Rešavanje ovog problema zahteva strože kontrole i angažman institucija. Napredne metode poput DNK bar kodiranja i spektroskopije već se koriste u Evropi za otkrivanje falsifikata. U Srbiji je neophodno intenzivirati inspekcije i kažnjavati nelojalnu konkurenciju. Edukacija proizvođača i potrošača takođe je ključna za podizanje svesti o važnosti kvaliteta meda.
Falsifikovanje meda ugrožava poštene pčelare koji ulažu trud i resurse u proizvodnju visokokvalitetnog proizvoda, dok potrošači bivaju dovedeni u zabludu. Ključno je uspostaviti veću transparentnost na tržištu i podržati proverenim proizvođačima, čime se može očuvati kvalitet i vrednost ove dragocene namirnice. Povećanje svesti potrošača i dosledna primena pravila na tržištu su koraci ka rešavanju ovog problema.
Izvor: Poljoprivrednik
