Crkvene zajednice manastira u Srbiji posvećeno rade na prikupljanju sredstava za finansiranje crkvenih potreba i održavanje manastira, kroz proizvodnju i prodaju različitih domaćih proizvoda. Tako, zajednica manastira Svetog Pantelejmona u Mirijevu proizvodi domaće džemove, koje vodi Milena Stjepanović. U ponudi imaju džemove od kajsije i šljive, s posebnim akcentom na aromatični džem od šljiva sa specijalnim začinima.
Ovaj džem je veoma popularan, a tegla košta 1.000 dinara. Sav prihod od prodaje namenjen je kao prilog za radove na crkvi Svetog Pantelejmona, posebno za obnovu fasade, koja je trenutno u toku. Ovaj domaći džem članice zajednice prave dobrovoljno, i svaki kupac postaje podržavalac crkvene zajednice. U budućnosti planiraju proširenje proizvodnje, ali za sada se fokusiraju na kvalitet umesto kvantiteta. Pored džemova od šljive i kajsije, planiraju proizvodnju džema od šipuraka kada dođe vreme za to.
Pored zajednice Svetog Pantelejmona, manastiri Draganac i Hopovo takođe se izdvajaju svojim specifičnim proizvodima. Manastir Draganac, koji se nalazi na Kosovu i Metohiji, jedan je od malobrojnih koji je uspeo da opstane uprkos uništavanju ostalih manastira u regionu. Bratstvo ovog muškog manastira poznato je po jedinstvenom kozjem siru, koji se čuva u maslinovom ulju, i po kome su postali prepoznatljivi. Pored toga, proizvode i čajeve od raznih lekovitih biljaka poput hajdučke trave, kantariona, divlje nane, majčine dušice i koprive. Ovi proizvodi su važni i za lokalnu zajednicu, jer omogućavaju manastiru Draganac da doprinosi i ekonomskom opstanku na Kosovu i Metohiji.
Džem iz manastira? Rakija? Vino? Ma moooože…!
Manastir Hopovo, smešten na Fruškoj gori, poznat je po vinima i rakijama koje proizvode, ali i po kvalitetnom livadskom medu. Ovaj manastir koristi resurse Fruške gore kako bi obezbedio proizvode visokog kvaliteta, koji su traženi među posetiocima i vernicima. Proizvodnja meda iz manastira Hopovo doprinosi očuvanju tradicije pčelarstva i lokalne flore, dok proizvodnja vina i rakije odražava dugu istoriju vinogradarstva u ovom kraju.
Sve ove crkvene zajednice kroz svoje različite aktivnosti doprinose očuvanju i obnovi manastira, ali i promovisanju tradicionalne i domaće proizvodnje, koja povezuje vernike, lokalno stanovništvo i manastirske zajednice. Ovi proizvodi nisu samo izvor prihoda, već i način da se kroz bogatu tradiciju hrane i pića očuva duhovno i kulturno nasleđe pravoslavne crkve u Srbiji.
Izvor: Dobro jutro
