Svinjokolj, tradicionalni običaj nekada uobičajen u seoskim domaćinstvima krajem novembra i početkom decembra, danas postaje sve ređi. U prošlosti je ceo proces bio porodični događaj koji je obezbeđivao meso i prerađevine za celu godinu. Međutim, promena u načinu života, sve manje broja svinja i rast cena uticali su na opadanje interesovanja za ovu tradiciju.
Prema popisu iz 2023. godine, broj svinja u Srbiji smanjen je za 30,7% u odnosu na 2018, što je dovelo do značajnog porasta uvoza svinjskog mesa. U prvih devet meseci 2024. godine uvezeno je 34.240 tona svinjetine u vrednosti od 115,81 miliona evra, uglavnom iz zemalja poput Rusije, Španije i Holandije. Uprkos tome, u mnogim domaćinstvima svinjokolj ostaje isplativ način snabdevanja mesom, posebno u selima.
Svinjokolj i brojke u stočarstvu
Cena tovljenika od 130 do 150 kg trenutno iznosi oko 250 dinara po kilogramu, dok se prasad težine 16–25 kg prodaju i do 540 dinara po kilogramu u pojedinim regionima. Proizvođači ističu da je uzgoj svinja skup proces koji uključuje kvalitetnu hranu i svakodnevni rad tokom sedam meseci. Međutim, mnogi kupci smatraju da su ove cene previsoke, dok proizvođači ukazuju na nepovoljne uslove poput suše koja utiče na proizvodnju stočne hrane.
Pored finansijskih izazova, organizacija svinjokolja zahteva angažovanje mesara. Njihove usluge su sve traženije i skuplje, sa zaradom od 7.000–8.000 dinara po svinji. Takođe, obavezan je veterinarski pregled mesa kako bi se osigurala njegova bezbednost, posebno zbog opasnosti od trihineloze.
Za mnoge porodice koje praktikuju svinjokolj, ovaj proces predstavlja više od ekonomskog pitanja. Naime, on je deo tradicije i prilika za porodično okupljanje. Starije generacije insistiraju na domaćim proizvodima, smatrajući ih kvalitetnijim od kupovnih alternativa. Cena mesa u marketima, poput 790 dinara za kilogram buta ili 900 dinara za rebarca, često je argument u korist svinjokolja.
Uprkos izazovima, svinjokolj ostaje simbol autentične proizvodnje i porodične solidarnosti. Kako ističu proizvođači i potrošači, domaći proizvodi ne samo da pružaju sigurnost u kvalitet već i čuvaju kulturu i običaje koji su deo srpskog sela.
Izvor: AgroTV
